На “Слануши”, шездесетих, данашња “Граска галерија” је била стамбена зграда. У мемљивом приземљу је био неугледан магацин. У деветнаестом веку то је била Општина, а у истом мемљивом подруму је био затвор у коме су затварани оковани “ајдуци”.
Шездесетих је том ужичком сокаку покалдрмисаном са калдрмом, који си измислили још у старом Риму, живела тетка Анга шнајдерка са ћерком Ољом. Добро је шила тада модерне цветне хипи кошуље. Остале муштрије су јој биле највише ужичке баке, којима је шила оне познате цицане хаљине. У свом минијатурно станчићу, на фотографији улаз прва врата с лева, нису имали уведену воду, па је Анга ишла свакодневно са кофом на сланушки извор. Кад наиђу Ангине хипи муштерије или Ољини школски другови, они јој понесу кофу. У истој згради, али у много бољем стану, одрастао је данас познати таксиста “Мико Вештица”, некадашњи власник видео клуба “Мико”.
