Prkosne Ere nemaju nikakve veze sa “digitalnom erom”, ali imaju veze sa Užicem čije stanovnike nazivaju Erama. Ere, kako se Užičani nazivaju, srdačno će vas dočekati, upoznati sa istorijom grada, kulturnim ustanovama, odvešće vas u Gradsku kafanu, odigrati sa vama Užičko kolo i obavezno vas počastiti specijalitetom ovog grada – komplet lepinjom. Usput će sve vreme terati šegu sa vama… I dan danas je slična situacija u zatiborskom kraju kad se govori o političkoj eliti, kao nekad, uvreda preovlađuje, ništa se nije promenio nivo, i danas kao da smo sa njima “koze čuvali”. Tradicija se nastavlja, a zar nisu i dvojica od najboljih srpskih aforističara i humorista iz Užica – genijalni Rade Jovanović i njegov naslednik, Slobodan Simić?
Upornim Čačanima je nadimak Grebići jer dobro barataju s parama. Da ovaj nadimak nije Čačanima dat bez razloga i povoda najbolje govori činjenica da upravo u Čačku cveta privatni biznis. ljudi iz čačanskog kraja znaju i s parama. Snalažljivi su i vešti preduzetnici. Neki čak izraz grebić baš tako čitaju. Ali to već nije mit. Ovde se sa nostalgijom sećaju osamdesetih godina kada je svaka kuća u Jugoslaviji imala ili šporet ili usisivač “Slobode” iz Čačka. Ali kada je sve to propalo, po sličnom modelu kao i u ostatku zemlje, u Čačku je počeo da cveta privatan biznis. Da li zbog upornosti, tek Čačak je i grad vrhunskih košarkaša. Najbolji košarkaški trener u Evropi Željko Obradović je Čačanin, a u hali pored Morave počinjao je i najbolji amaterski košarkaš sveta Dragan Kićanović.
Zaista ako želite da nervirate Užičanina ili Čačanina pomešajte im rodne gradove, Čačane nazovite Grebićima, recite da je bolja lepinja sa sve od pečenja. Kada je Puriša Đorđević bio na vrhuncu slave sa svojim filmovima, da su se Čačani ponosili njime, sve dok Užičanin Stiv Tešić nije dobio Oskara i tako dao jači adut Erama za nadmudrivanje sa Grebićima…”
Ako želite da iznervirate Užičanina, recite da je Čačak bolji grad, ništa bolje nećete proći ni u obrnutom slučaju! Ili Čačanina nazovite Grebićem, recite jednom da je bolja komplet lepinja od pečenja… Ovaj spisak je podugačak, kao i rivalstvo koje traje između ova dva grada udaljena tek 60 kilometara!
Za vreme NATO bombardovanja, Čačak je prilično stradao, a Užice malo manje, pa su tada Čačani na mitinzima nosili transparente „I Užice je Srbija“, a u isto vreme je kolao fazon po Čačku da NATO piloti imaju posebno naređenje da nad Užicem lete naglavačke, da im slučajno ne bi ispale bombe…
Postoji i ona anegdota da su čačanski osnovci dolazili na izlete u Užice da se provozaju liftom. A i danas Užičani čikaju susede sa onim „Šta si zinuo ko Čačanin u užičke solitere“, a ovi njih sa „Šta bleneš ko Užičanin u čačanski Merkator“. Tako i kad krene ekskurzija Užičana u Beograd, pa dođu u Čačak, svi u autobusu kažu: Jao, što nam je lepa prestonica.
