UE ugostiteljstvo u trećoj deceniji 21.veka

196

Užice je danas puno “kafića”, omanjih kafana gde se ne jede, ali se boravi. Ranije je bilo i pojava zvanih “bife” ili “buffet”, koje pantim po zapuštenim, zarozanim konobaricama u “borosanama” i mrzovoljnim kelnerima u masnim crnim smokinzima, radiju koji drnda narodnjake i pijancima koji dremaju za stolom u ćošku.

. Nalepnica Simetovog kafića Top
. Nalepnica Simetovog kafića Top

Kafić, međutim, po pravilu ima ambicije da bude mesto udobno, ušuškano, zaštićeno koji vode ljudi koji vole to što rade, da imaju stalne goste. Stalni se gosti privlače prijatnom i bezbednom atmosferom. Pristojan kafić mora da ima takva svojstva da čoveku koji tu provodi vreme dopada društvo koje tu sedi i da se on dopada njima. Takav pristojan i dobro uravnotežen kafić, koji čine ljudi, daleko više nego cene, enterijer, dekoracija i drugo privlači publiku. Tu je obično Jedan od najboljih provoda u gradu, dolazi sjajan svet, muzika je odlična, a piće nije skupo. Iz moje mladosti zapantio sam Simetov Kafić Top. A u novije vreme kafić Qvatro sa prelepom baštom i „debelom hladovinom“, leti je pravi predah od vrućine. A uveče, uz neko piće i „muziku uživo“, za one koji vole pop i rok, pravi predah za ovaj ubrzani život 21. veka.

Važna prednost pristojnih kafića je u tome što su pretežno komšijskog tipa i lokalnog značaja, što ih čini posebno prijatnima strancu. Iz te okolnosti potiče i jedna od najboljih strana dobrih kafića: to da se publika između sebe poznaje i uvažava. Nije teško steći svoje mesto u takvom pristojnom komšijskom kafiću; dovoljno je lepo se ponašati, biti umereno druželjubiv i pokazati veliko interesovanje za ljude i stvari oko sebe.

U Kvatru Mita i Ljupče sviraju nostalgični rokenrol
U Kvatru Mita i Ljupče sviraju nostalgični rokenrol

Šta sve ima u kafiću osim gostiju? Ima pića, kafe, bezalkoholnih pića, ponekad kolača, ređe sendviča. Dobar kafić imaće i rezervu cigareta za zaboravne goste; još bolji kafić imaće dete spremno da skoči po brzu hranu negde iza ćoška, ako gost ogladni. Strašno važna stvar u kafiću jeste osoblje; ne misli se na zgodne i nogate kelnerice-namiguše, mada su velika prednost, ako vole svoj posao. Ključna stvar za pristojan kafić je osoblje koje voli to što radi i za to ima talenta. Takvi ljudi i žene poznaju svoje goste po imenu, znaju šta piju, s kim se druže, koju muziku vole. Tu sjajni muzičari sviraju nostalgični rokenrol, a među gostima su takođe dobri muzičari koji im pomažu, gde osoblje voli mušterije, gde se skupljaju lepe i pametne žene i gde se određenih dana u nedelji ostaju do kasno. Kafić u kome se međusobno uvažavaju i poštuju svi. Takav kafić u kome vlada tolerancija, nenasilje, suživot i razumevanje.

Što se tiče ugostiteljstva sve nabrojano se danas može naći u Užicu, ali, šta nema i mnogo nedostaje?

Enterijer kafana koji nam nedostaje
Enterijer kafana koji nam nedostaje

Kafana gde se ne može popiti kapućino,topla čokolada,expres kafa, ali, može se popiti tursku kafa, pivo iz flaše, najbolja domaća rakija, špricer sa sodom, uživati u kariranim stolnjacima i plehanim pepeljerama. Tu gde se ulazi bez šminke, skupe garderobe, mobilnih telefona i tako lepo se provede da svi zavide. Zakoračiš unutra i kao da je vreme stalo! Kafana koja gaji tradiciju srpskog meraka i čaršijskog duha užičke šege, po kojima je poznata i srpska kulutura. Da miris ćevapčića, šnenokli, domaćih kobasica dočekuju na lepoj terasi ili bašti. Karirani stolnjaci koji su “prošarani“ rupama od pikavaca, čaše za vino i rakiju koje više ne mogu da se kupe ni u jednoj prodavnici, na zidovima fotografije, karikature i stihovi, u vazduhu duhovi gostiju… Znanih i neznanih. Zaljubljenika u umetnost, pero, sport, muziku, daske koje život znače… Ništa ili sve od toga, opuštena atmosfera. To, jedno takvo mesto fali našem današnjem užičkom ugostiteljstvu.