Ulica Žička i u njoj nekadašnja „Panj česma“

338
Beleg česme "Kod ora" u ulici Žičkoj
Beleg česme “Kod ora” u ulici Žičkoj

Ulica Žička je nekada bila ulica Toplička, pa ulica Trojička, po pravoslavnom prazniku Svete Trojice. Zatim je rešeno da se nazove Žička, po Žiči, sedištu prve srpske Arhiepiskopije i Eparhije žičke, kojoj pripada i arhijerejsko namesništvo užičko.

To je kratka ulica koja spaja Trg Svetog Save sa Rakijskim pijacom. Ulica je puna užičkih znamenitosti. Na početku je nastarija užička zgrada Okružnog načelstva, izgrađena 1859. godine. U Žičkoj je Dom Srpske pravoslavne crkve i Kapela Katoličke crkve. Tu je i Istorijski arhiv. Između ovih znamenitih zgrada su stare, obično prizemne kuće, sa cvetnim pokaldrmisanim dvorištima. Poslednjih godina ove kuće i dvorišta počele su da zamenjuju na obe strane ulice višespratnice.

Orginalni malter se zadržao samo u dnu kratkog betonskog stuba
Orginalni malter se zadržao samo u dnu kratkog betonskog stuba

Preko ulice, kod Doma užičke crkve, postoji „Česma kod ora“ ili „Panj česma“. Odavno voda iz te česme ne izlazi, ali postoji betonski stub, koji je nekada po svom spoljnjem izgledu bio omalterisan, tako da je stub česme bio imitacija orahovog panja. Iako je česma dosta potonula u asfalt, pri samoj osnovi vidi se gde je nekada bila metalna cev. Sećam se na polovini šezdesetih moja porodica se sklonila iz kuće na keju, kod rodbine, od Đetinje koja samo što se nije bila izlila iz korita, u stan sveštenika Jolovića. Sedeo sam kod prozora i posmatrao preko ulice ljude koji su nosili i pili vodu sa ove tada veoma poznate užičke česme. Tada je iz „Česme kod ora“ tekao jak mlaz bistre izvorske vode…

Vratimo se u prošlost. Ova užička znamenita „Panj česma“ je nastala na mestu gde je bila kafana Miloja Blagojevića, ispred koje je bio veliki orah koji je pravio hlad bašti kafane. “Bilo je ugodno u sparne letnje dane u toj bašti”, zapisali su putopisci i Užičani. Kada se orah osušio, na tom mestu je napravljena česma u znak sećanja na to drvo koje je činilo veliko zadovoljstvo Užičanima. Nekada na gornjoj površini česme, koja je imitirala kosi rez stabla, u malteru je bilo napisano „Opština grada Užica 1896.“ Igrom slučaja, prilikom renoviranja kuće iznad česme se našao oluk, iz koga je kišnica sprala tokom godina malter. Trenutno se vidi samo po dnu stuba malter koji je imitirao orahov panj…

Ulica Toplička na planu iz 1891.
Ulica Toplička na planu iz 1891.

U izveštaju dr Alekse Stojkovića u knjižici izdatoj 1900. godine pominje se ova česma u pisanim dokumentima: „U ulici idući na varoš postoji odavno istočnik, glava na Rakijskoj pijaci. Ima beleg pred kapijom Borisavljevića, prolazi ulicom od varoši ka crkvi.“ Kada su građene zgrade na Rakijskoj pijaci osamdesetih godina 20 veka, presečena je ova vodena žila koja je napajala česmu na Rakiskoj pijaci, Česmu kod ora i česmu kod Saborne crkve. Kasnije su česme Pekarskog esnafsa i prote Gavrila priključene na gradski vodovod.

Beleg od “Česme kod ora” i danas poseća. Možda će ga ponovo omalterisati onako kakav je bio, priključiti na gradski vodovod, staviti slavinu i još šta treba da i ova užička znamenitost opet bude u funkciji…

Ulica Trojička na planu iz 1934.
Ulica Trojička na planu iz 1934.

Mijodrag Drobnjaković: “Rezervoar za napajanje ove i još tri česme u gradu nalazi se na Livadku. Žica je prekinuta prilikom izgradnje monstrum solitera na Rakijskoj pijaci, koji je izgrađen na imanju Sima Terzića. Rezervoar je još u funkciji, a drvene cevi su presečene i mislim da je voda odvedena u potok.”