Pesnik Čelebi živeo je u Užicu u prvoj četvrtini 17. veka. Bio je već poznat pesnik, pa je 1627. ispevao natpis na novosagrađenom mostu, užičkoj zadužbini Muhamed bega Kasapčića. Napisao je zbirku poezije – divan na turskom i nekoliko uspelih imitacija – nazira na turskom, na stihove poznatog turskog pesnika Fehmi Čelebije. Doživeo je duboku starost i bio je živ kad je putopisac Evlija Čelebija boravio u Užicu.
Kasapčića most se pominje kao most Asan-bega Kasapčića i most Mehmed-bega Kasapčića. I prevod teksta sa stuba ima dve verzije. Lepotom užičkog Kasapčića mosta i sam se Čelebija zadivio, pa je o njemu zapisao sve podatke do kojih je mogao doći. Most je kažu sagradio užički uglednik Mehmed-beg Kasapčić, pa je nosio naziv po njegovom prezimenu “Kasapčića ćuprija”.
Natpis (tarih) na originalnoj ploči mostu je preveo 1664. turski putopisac Evlija Čelebija koji je bio na proputovanju kroz Užice:
“Mehmed beg se približio milosti Tvorca,
Svet se ispuni njegovim krasnim imenom.
Videvši ga u upotrebi izreče mu datum molitvenik:
‘divnu li ćupriju sagradismo-blagoslovi je bože’
1037. godine”
Drugi prevod dao je Gliša Elezović:
“Mehmed-bega prati božija dobrota;
on kod sviju uživa dobar glas.
Podiže ovaj besprimeran most, i napravi
ljudima celog sveta divno prelazište.”
Danas je od Kasapčića mosta ostala samo pukla kamena ploča sa posvetom. Kamenu ploču sa stihovima s srušenog Kasapčića mosta našao je u Đetinji blizu svoje vodenice (danas je tu kafe “Lovac”) Drago Petrović, od Užičana tada zvan Drago-Ćopo vodeničar, koji ju je izvadio iz ledom okovane Djetinje u decembru 1944. god. Poklonio ju je Narodnom muzeju, u kome se i dalje nalazi.
