Задивљујућу лепоту Ивана је наследила од мајке. Родила ју је Нада Батаковић, службеник у ужичком Телекому, у браку са Мирољубом, по ужички “Батаком”, из Ваљаонице бакра. Ужичани би рекли: Каква мајка, таква ћерка. Данас је Ивана позната у светској моди, где са поносом преноси име Ужица и Србије. Њене фотографије су се нашле на великом броју насловних страница светских часописа, као што је „Вог“. Радила је за „Версаће“, „Долче и Габану“, „Еxтреме интимо“ и многе друге познате куће. Она спада међу најлепше српске манекенке које раде у иностранству и са правом носи титулу супермодела. Снимила је и велики број реклама и спотова.
Ивана је основну школу завршила у „Слободан Секулић“, а средњу Економску школу у Ужицу. После средње школе уписала је Полицијску академију у Београду. Ту је случајно упознала менаџера, који је упутио у Милано и ту је започела каријеру. Из Милана је пропутовала цео свет. Сада у свакој држави, где је радила, има по једну агенцију која је ангажује. Рекла је:
„Била сам препознатљива по томе што сам била мршава и висока. Занимало ме је да се лепо обучем и да будем лепа. Неки су ми чак говорили да сам будућа манекенка, али томе нисам придавала много пажње. Нисам то толико желела, јер да сам желела, сигурно не бих уписала Полицијску академију. Али, ето, препустила сам се животу и рекла сам себи, шта је суђено, то ће и бити. И негде се у животу увек водим тим. Нити шта форсирам животу, нити шта тражим од живота, задовољна сам шта год ми живот пружи. Мени се пружила шанса и ја сам је узела. Мислим да свако у животу има своју прилику, небитно који посао да је у питању, само треба препознати дати моменат. Поред тога треба имати памети и среће. Поред моје лепоте и харизме коју имам, са бритким ужичким језиком, нашла сам своје место. Овај посао није баш једноставан, јер има много лепих девојака. У суштини, најважније је бити леп. На тој сцени сам нашла своје место и изградила неко своје име. Јако сам поносна, с обзиром одакле сам дошла и како сам васпитана. Нисам ни била спремна на све оно што ме је чекало, али ипак сам се са свим тим изборила, и све је супер испало. Прва година је била тешка, све нешто ново за мене, учила сам како да се сликам. Све се то годинама мења и добија неку другу димензију и смисао.
Сада сам у најбољој форми и у најбољим годинама. Не знам ни сама где сам стационирана. За два месеца сам била у Паризу, Милану, Дубаиу, Хонг Конгу и Шангају, сада сам тренутно у Београду. Често сам била у Дубаију, јер сам последњих годину дана радила и била су честа сликања, многи догађаји. Сада опет планирам да одем у Милано… Посао супермодела није нимало лак, али није ни баш такав како га представљају – изгладњивањем, напорним вежбањима и слично. Једем све и нормално пијем. Једино, ако је неки дан планиран за сликање, претходни дан мање једем, да не бих имала стомак. Спремање за један сет постало је рутина, као и сваки други посао који човек ради. Када сам била млађа, више сам се припремала и психички и физички. Ушла сам у то коло и сада нема неког превеликог спремања. Иначе, снимања узимају много времена,одузму цео дан, од ујутру до увече, зависно шта се снима, да ли нека реклама за ТВ или неки спот. То чак зна да траје и по 48 сати без спавања. Сваки посао је на свој начин напоран, али нећу да се жалим, јер је јако лепо. Велика привилегија овог посла је путовање. Обишла сам цео свет и сваког дана захвљаујем Богу на тој прилици, јер то је нешто што се не може ни са чим купити, све то што сам прошла и видела, научила језике (говори 4 светска језика), а које не бих никада знала да сам остала у Србији.“
У Ужице Ивана долази када стигне, и када дође, остане по два до три дана, па назад у „велики бели свет“. Време углавном проводи кући, са татом и мамом пије прву јутарњу кафу, а онда је на столу за доручак чека бурек или комплет лепиња, које обожава. Преко дана воли да оде у „Вагон“ и прошета Тргом. Остали део боравка проводи у посети родбини и у кругу породице. Рекла је: „Хвала Богу, увек сам имала где да се вратим, у моју кућу у моју породицу, у моје Ужице.“
Фотографије су са Иваниног Инстаграм профила.
