Užice je nekad bio grad tekststila, jedna prava tekstilna sila pa nije neko čudo što je poznata firma “Singer” imala tu svoju ispostavu sa prodavnicom koja je organizovala i kurseve krojenja i šivenja.
Isak Singer patentirao je svoju prvu šivaću mašinu 1851. godine osnovao kompaniju I.M. Singer & Co. u Njujorku. Samo dvie godine je trebalo da Singer je postane vodeća američka firma za proizvodnju i prodaju šivaćih mašina. Šivaće mašine prodavane su po ceni od 100 dolara (100 $ je bilo pravo bogatsvo). Mašine su se prodavale dobro, prodavali su ih na otplatu i mogle su se otplaćivati radom jer su ih kupci dobili – odmah.
Međunarodna ekspanzija Singera započela je na 2 .Svetskoj izložbi u Parizu 1855, gdje je njihova mašina osvojila prvu nagradu. Već od 1861. Prodaja Singer mašina u Evropi bila je veća od one u Americi.
Uspeh prodaje kućnih šivaćih mašina doneo je kompaniji Singer veliku zaradu. Rast prodaje Singer mašina bio je impresivan, 1880. prodali su 500.000 komada 1880. i otvorili nove proizvodne pogone Kompanija Singer je na početku 20. vijeka držala 80% svjetskog tržišta šivaćih mašina, i prodavao oko miliun komada godišnje. Prvu električnu šivaću mašinu za kućnu upotrebu Singer je pustio na tržište 1891 godine.
Singer je prva kompanija koja je počela osnivati ispostave, to se prvenstveno odnosilo na prodaju. Jedna takva je osnovana u Užicu sa Dragim Veselinovićm, koji tada od Užičana dobija nadimak „Singer“. Sredinom tridesetih godina 20. veka Singerove šivaće mašine popularno zvane “singerice” bile su prvi masovno prodavan industrijski proizvod na prostoru kraljevine Jugoslavije između dva rata, jer su postale važan deo miraza bolje stojeće udavače.
Sin Dragomira Dragog Veselinovića Singera Vladimir se oženio Verom Dodik 1948. godine, osnovao svoju porodicu, i iako nije imao veze sa prodajom mašina za šivenje ostao mu je od oca nadimak „Singer“. Njegov sin Dragomir (1951), ekonomski tehničar, oženio se Rosom Nešović. Njihov sin Vladimir jedini muški naslednik Veselinovića (1973), takođe nosi nadimak “Singer” sa suprugom Jelenom (devojačko prezime Ječmenica) ima ćerku Irenu (2003).
Nekadašnja čuvena “Singer” prodavnica šivaćih mašina bila je pored užičke Gimnazije, gde je danas ulaz u Simpovu prodavnicu. Ekipi koja je tu radila možemo da zahvalimo zbog organizovanja šnajderskih kurseva i ostalog zaslužnog što je u Užicu bilo izuzetnih majstora šnajderskog zanata decenijama posle.
Na prve dve fotografiji su reklamne plakate Singer šivaćih mašina koje su se I duže vreme posle Drugog svetskog rata mogle videti u užičkim šnajdrskim radnjama.
Na trećoj priloženoj fotografiji vidimo ekipu iz prodavnice Dragomira Dragog Veselinovića Singera zaslužnih da u Užicu bude mnoštvo dobrih šnajderki i veziilja. Najzaslužnijih što je većina Užičana bila “evropejski” obučeni i što su Singerove šivaće mašine uvek besprekorno radile. Na fotografiji je radnja “Singer”, čovek ispred izloga sa šeširom je rođeni Dragov brat Dobrivoje Veselinović, prva žena sa leve strane sa belom kragnom je Maca Žeravčić , sestra bivšeg direktora Ekonomske škole Vladana Žeravčića koja je bila zaposlena kod njih, pored nje je Ruža Dravić koja je takođe bila tu zaposlena. Imena ostalih radnika nisam otkrio.
Dečak koji sedi pored automobila je iz doma za siromašnu decu. Ruža Dravić je iz poznate užičke porodice obućara Dravića čija je kuća i okućnica bila tu gde je danas Gradski kulturni centar ili nekadažnji dom JNA. Fotografija je iz 1934. Godine. Deo automobila koji se vidi levo je taksi na taksi stanici.
Zaposleni u “Singeru” bili su veoma duhoviti i radosni ljudi, znači da su dobro poslovali. Imalo se, sudeći prema fotografiji…. Velika zgrada levo je užička Gimnazija. Na sledećoj fotografiji je Dragi Singer sa porodicom a na poslednjoj je dvorište iza prodavnice gde su lepim danima održavani kursevi šivenja i vezenja “Singer”.Godina je 1936. Na fotografiji jedina osoba koju prepoznajem je moja tetka Dana ćerka Vitomira i Mare Kovačević u prvom redu za singer mašinom druga s leva.
