Abicija je nekadašnje popularno izletište na Carini koje su pred Prvi sv. rat posećivale bogatije užičke porodice. Tu je bila kafana “Pod Lipom” ili “Kod lipe”. Nalazila se tu gde je imanje porodice Nedeljkovića “Kazaka”, nije nosila neko ime pa su je gosti zbog lipe ispred tako nazvali. U njenoj blizini bila je česma. To je bila poslednja užička kafana u pravcu idući na Sarića Osoju.
Između Prvog i Drugog sv. rata tu su priređivane zabave “kermesi”, polazile su povorke za Belu nedelju, a kod česme se održavao deo programa karnevala “Seljačka svadba”. U kafani su svake subote i nedelje održavane igranke na kojima su svirali užički cigani koji su živeli baš tu na Carini. Bili su to čestiti i pošteni ljudi, muzičari koji su živeli od svirke. Znali su kad je kome krsna slava, i tada bi “osvanuli” kod njegove kapije i svirkom objavili da je u toj kući porodično slavlje i za to dobijali pristojnu nagradu.
Majstor Stevo Vuletić i Jelika, njegova žena, koja je znala da gata su imali sina Marka, koji je bio član orkestra vojne muzike užičkog Puka Stefan Nemanja. Imali su i tri ćerke lepotice. Najstarija je bila Zorka, sve tri su doživele duboku starost sve su bile vidljivo muzikalne. Tu na Abiciji je živeo i Sreto Nikolić Zunzo i njegov brat Vlajko, Drago Čunga, Slavko, Gajo, Mijo čuveni užički muzičari toga vremena, svi su živeli od muzike. Milivoje Stefanović je svirao po hotelima, na svadbama, bio je izvrstan pevač, tenor. Kada bi zapevao “Hvalila se lepa Mare” Užičani su sa zadovoljstvom slušali. Imao je dva sina Moma, Lala i Anu sva deca su mu bila posebno muzikalna.
“Ovim šorom jagodo, ovim šorom jagodice, ovim šorom više proći neću, oj”, predivno su pevale su Olga, Dušanka, Dobrila i Desa Petrović, dok su se vraćale sa Abicije, igranke na Carini, zagrljene, ćerke Ranka Petrovića trgovca, Carinjaša, koji je živeo sa ženom Lenkom na svom imanju zvanom “Čukanovac” na Marinom bregu. Rade je imao i tri sina Boža, Duška i Mila. Božo je bio kasapin i ćevabdžija a Duško i Mile su radili u fabrici. Olga se udala za jednog kelnera iz hotela “Zlatibor”. Sećali su se stari Užičani 1988. Godine u bašti hotela Palas.
Ako bi za ovu užičanstvenu pričicicu postavili pitanje Užičanima koji su živeli u vrmenu između dva rata – Ko su bili najmuzikalniji Užičani? Odgovor bi bio – Carinjaši! Oni su bili ti koji su godinama zabavljali Užičane. Gledajući iz današnje vremenske perspective mogu da kažem da su mnogi potomci Nikolića i Stefanovića tadašnjih najmuzikalnijih Užičana nasledili taj bogom dat dar.
U Drugom sv. ratu stanovnici Carine nalazili su utočište od bombardovanja saveznika na Abiciji, koju su zato nazvali “Bežanija”. Inače Abicija je dobila ime po kupalištu, vazdušnoj banji u kvarnerskom zalivu. Nekom Užičanu Carinjašu, se učinila tako lepom da joj je po njoj nadenuo ime.
