Na samom početku osamdesetih pojavio se prvi kućni računar, bio je to ZX Spectrum 48K i to je bio prvi „kompjuter“ koji sam video i koristio, nešto kasnije se pojavio Commodore 64. U to vreme preduzeća nisu mogla da uvoze konzole i računare, ali Užicu je bilo veštih koji su mogli da prošvercuju (Mića Švercer i Dule Mudo) bilo koji računar jer su ljudi na carini u tim sokoćalima videli nekakve pisaće mašine ili programatore za veš mašine, Spektrum je bio od gume. Tako je se uz ova dva „Sokoćala“ u Užicu stvorila okosnica kućne zabave.
ZX Spektrum je bio izuzetno jeftin računar koji je nudio šarenu zabavu koja, po kvalitetu slike i zvuka nije bila dorastao automatima za igru iz kafića i podruma u kojima su otvarane igraonice pune cvrkutavih flipera ali obzirom na to da nije bilo žetona i desetoparaca dosadne buke, klinci su se okupljali u čoporima kod onih srećnika koji su imali Spektruma u kući. Tako je taj mali gumeni računar dosta zaslužan što su današnji VEB Stručnjaci i ostali „kompjuteraš“ postali to što su danas.
Odmah posle Spektruma u Užicu su se pojavili Komodori koji su već bili ozbiljna mašina. Zabava je bila još šarenija i veoma blizu aparata za igru iz igraonica. Tada se pojavio i rivalitet, pa su spektrumovci iz milošte prozvani Gumičarima, dok su Komodor nazbali Debeljko. I tako Raspravu je prekinula pojava Amige koja je sahranila aparate iz igraonica. Popouštanjem stega uvoza otvorio je i prodor Segamega i drugih konzola. Kućna zabava je počela da uništava igraonice koji su zaživeli tek početkom devedesetih kad su moćnije mašine počele da ulaze u zemlju. I tako, pokrenuli su se računarski časopisi. Mi ljubitelji novih tehnologija okupljali smo se i iznalazili rešenja za sitnija i krupnije tehnološke izazove, na osnovu toga je nastala i prva užička TV5 a jedan od vrhunaca domaće tehnologije bio je računar „Galaksija“.
