Užička kuća u kojoj je odrasla operska diva

175
Kuća u kojoj je odrasla operska diva (foto Brane Vesnić)
Kuća u kojoj je odrasla operska diva (foto Brane Vesnić)

Od umetnika iz Užica najređe su operske dive, za sada samo dve, a jedna od njih je Tanja Obrenović. Sećam se Tanje Obrenović kada je želela da bude balerina. Bila je sasvim mala devojčica, koja je dolazila u Omladinski klub gde sam tada radio, kao muzički urednik, na školu baleta. Ta baletska škola je otvorena pri Omladinskom klubu i vodila je primabalerina Darinka Prvulović, od milja zvana Daca, a školica “Baletska Dacina škola”. Daca je bila jedna prelepa žena, pravi profesionalac u svojoj profesiji. Kada sam mogao, a imao sam dosta obaveza, uvek sam se našao Daci da pomognem da časovi budu kvalitetniji. Puštao muziku na ozvučenje diskoteke, što je radovalo male balerine. Više su volele da vežbaju uz dobar zvuk, nego uz Dacin kasetofon. Tanju sam zapamtio kao malu devojčicu, jednom sam pitao Dacu koja je od devojčica najtalentovanija za balet… “Ona mala crna Tanja, sa krupnim očima, ima izuzetan osećaj za muziku”.

Daca sa svojim balerinicama
Daca sa svojim balerinicama

U interviju, Tanja Obenović je rekla je užičkoj novinarki Zvezdani Gligorijević: “Nekako se baš poklopilo da se u to vreme otvorio i prvi baletski studio u gradu, koji je vodila beogradska primabalerina Darinka Prvulović. Ona vremenom postaje vredan i neodvojivi deo mog života do današnjeg dana… Naravno da sam brže bolje potrčala na audiciju, malo svesna sebe, ali potpuno rešena da ostvarim svoj san. Imala sam skoro šest godina. Iste godine učiteljica iz zabavišta, Vera Sudzilovski, primetila je moju zanesenost muzikom i rešila da me „baci u vatru“. Pevala sam na proslavi užičkog pozorišta. Dosta dugo trajala je borba za šta se odlučiti, pa sam u međuvremenu završila klavirski odsek u našoj muzičkoj školi, zatim teoretski odsek u srednjoj školi „Mokranjac“, gde sam istovremeno pohađala i odsek za solo pevanje. Nakon završenog teoretskog odseka na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, konačno sam shvatila da je pevanje moja jedina strast i da moram studirati još jedan fakultet. I evo, skoro na polovini života na red je stigao i doktorat.”

Tanja Obrenović kada je pošla u prvi razred, devojčica u belom sa kikama
Tanja Obrenović kada je pošla u prvi razred, devojčica u belom sa kikama

Kuća u užičkoj Klisuri u kojoj je odrasla užička operska diva Tanja Obrenović dominirala je decenijama ovim delom Užica i bila središte ovog dela Klisure. Tu je bio najveći promet zbog prodavnice i raskrsnice većeg broja ulica. U prizemlju decenijama je radila prodavnica, koja je nosila ime “Klisura”. Prema užičkom istraživaču, istoričaru umetnosti Aleksandru Tošiću, to je jedna od najstarijih kuća Užicu, koju je izgradio, iste godine kada je u požaru 1862. godine stradalo Užice, zanatlija Miloš Radulović (1827-1907), otac Radiše Radulovića (1867 – 1963), koji je godinama radio u opštinskom sudu. Kasnije kuća je bila poznata kao “Stojkina kuća”. U njoj je živela Sofija Stojka Radulović, sa bratom Ilijom, najverovatnije Radišina deca i naslednici.

Tannja u ulozi Aneške u operi „Dve udovice“ B.Smetane
Tanja u ulozi Aneške u operi „Dve udovice“ B.Smetane

Sojka nije imala dece, pa je usvojila devojčicu Miru. Bila je jedna od onih silnih užičkih žena koju su poznavali i poštovali svi Užičani. Između ostalog, volela je mačke kojih je njeno dvorište bilo puno, pa tako i komšijske dece koja su se igrala sa njima. Mira kada se udala je uzela muževo prezime Obrenović. Sofiju – Stojku zvala “tetka”, a njena ćerka Tanja i njen brat Srđan baka. Obrenovići su živeli u “Stojkinoj kući”. Sojka je preminula 1974, na dan svoje slave, Sv. Jovan u 74-toj godini, a njen brat Ilija nekoliko meseci kasnije. Mira ih je nasledila, i porodica Obrenović nastavila je da živi u “Sojkinoj kući” u slozi i radosti. Tanja Obrenović se sa pijatetom seća tih dana:

Sofija Sojka Radulović (1901-1974), po kojoj su stari Užičani kuću nazivali njenim imenom
Sofija Sojka Radulović (1901-1974), po kojoj su stari Užičani kuću nazivali njenim imenom

“Sećanja na rodni grad uvek me vezuju za miris svežih kiflica koje je mama mesila ili prženica koje smo tradicionalno doručkovali nedeljom. Naša kuća uvek je bila prepuna dragih osoba, dobre atmosfere, muzike i pesme, bez nekog očiglednog povoda, već čisto dobre zabave radi. Odrasla sam u pozitivnom okruženju punom ljubavi, u kući koja je jedna od najstarijih u gradu, čuvena Klisura, okružena baštom i cvećem. Pre nego što sam se zainteresovala za muziku pela sam se po dvorišnoj jabuci i višnji, a istovremeno oblačila baletske haljine, koje su specijalno pravljene za mene. Roditelji su bili jako muzikalni, pa sam u startu dobila adekvatan uvod u profesiju kojom se bavim. U Užicu se sve desilo, prve ljubavi, prva razočaranja, prvi susret sa operom i baletom… iako sam upisala srednje muzičko obrazovanje u školi „Mokranjac“ u Beogradu, sa samo četrnaest godina…”

Sojkin muž Radiša Radulović
Sojkin muž Radiša Radulović