Za prve privatne posleratne užičke novine Užičku Nedelju sam počeo da pišem od broja 2. Bio je to feljton „Ko su bili prvi užički rokeri“. Najverovatnije zbog toga sam sačuvao prve brojeve ovog Užičkog lista i doživeo da Agencija za marketing vodič 12. decembra 2018. objavi 1000. broj. Od drugog broja, na čijoj je naslovnoj strani bio Svetislav Basara, do hiljaditog sam u „Neđeljici“ objavio više od trista članaka feljtona, kolumna, komentara, priča iz užičke prošlosti, pa je doživljavam kao i „Vesti“ za koje sam takođe pisao brojne feljtone kao značajan deo moga dela stvaralačkog života. Razlika između ove dve užičke novine je u uređivačkoj politici tokom njihovog vremena postojanja. Vesti su oduduvek bile za poziciju, a Nedelja za opoziciju.
Godine 1993. 24. februara, počeo je da emituje program prvi užički privatni Radio “Radio 31”. Otvorio ga je vlasnik Foto M studija, Milan Miušković . Užička Nedelja se na trafikama pojavila 18. maja 1994, a moj TV5 Užice je počeo da emituje program u etru nad Užicem iste godine, 26. jula. Za manje od godinu dana prvi privatni radio, prva privatne posleratne novine i prva privatna užička gradska televizija su se pojavile u Užicu. To je bio deo procesa dolazeće demokratije na ove prostore. Gledajući iz ove današnje perspektive, Milan, Toni sa njima i ja, smo svojim medijima promenili život i navike Užičana, od polovini tih usranih devedesetih godina 20. veka. Sarađivali smo, Milan i Toni su se družili i Nedelja je objavljivala program radija. Ja sam pisao za Nedelju, za televiziju sam angažavao Tonijevu agenciju za marketing „Vodič“, a Nedelja je detaljno pisala o pripremama za otvaranje TV5. Kada je Petica počela da emituje program, Nedelja je objavljivala program televizije. U to vreme Nedelja je koštala 1 Avramov dinar, što znači da joj je cena bila u vrednosti današnjeg evra.
Sadržaj prvog broja Užičke Nedelje je izgledao ovako:
Na naslovnoj strani odbojkašice „Jedinstva“. Na drugoj strani, u prestavci je pisalo da je izdavač Agencija za marketing Vodič; direktor Toni Stanković; adresa redakcije Užice, V. Pantovića (Slanuša); Glavni i odgovorni urednik Rade Jovanović; Redakcija: Slobodan Simić (satira), Dragica Cvijović, Mihajlo Krstić, Zoran Jeremić, Milutin Jovičić, Miladin Ostojić, Gordana Danilović, Žanka Lišanin, Miroslav Adžić; Prelom i grafičko uređenje Grafički centar Vodič; Sekretar redakcije Biljana Bakić; Slog: Slobodan Kovačević…
Polovinu druge strane je zauzela reklama za Šumadiju osiguranje.
Na trećoj strani „Uvodnik“ u kome je pisalo: (…) „Evropa ima hiljade i hiljade listova i časopisa, od danas i Užice ima dva nedeljnika: Kad može Evropa, može i Užice!“ Na istoj strani je uokvirena Izjava Nedelje: „Ne menjajte deco, nazive ulica. Zaboraviće narod imena krivaca“. Potpisan je penzioner iz Užica. Povodom predloga SO za promenu naziva većine ulica Užica… (Prema stilu, ipak mislim da je to bio aforizam glavnog urednika, aforističara Rada Jovanovića).
U pregledu događaja od 27. 4 do 17.5 je objavljeno da je u Užicu boravio premijer Radoje Kontić. Da je organizovan prijem u SO učesnika prve međunarodne Đurđevdanske trke. Predsedik Skupštine opštine, Zoran Vujović, održao je konferenciju za štampu sa užičkim novinarima. Odbojkašice „Jedinstva“ pobedile su Crvenu zvezdu i stekle prednost u plej ofu. Aleksa Jokić, ministar za saobraćaj posetio Opštinu i gradilište obilaznice za Bajnu Baštu. Na ovoj stranici je objavljena i fotografija ministra za saobraćaj sa saradnicima i objava: „700.000 Avramovih dinara za nastavak radova na obilaznici“. Da je Jovan Radić ministar za zdravstvo, rad, i boračka i socijalna pitanja posetio Prvi Partizan, Fasau i Namensku. Da je „Sloboda“ odložila pitanje opstanka u prvoj ligi za zadnje kolo. Na kraju pregleda objavljeno je da su u poseti Užicu bili predstavnici Užgorda, grada u Ukraini. Objavljen je i sadržaj broja uz slike Rala Raškovića i Zorana Vujovića.
Na četvrtoj servisnoj strani nazvanoj „Servis“, koju je uređivala Dragica Cvijović, objavljeni su članci: „Toplota diže temperaturu“, u kome se govori kako javna preduzeća posle razarajuće inflacije pokušavaju da naplate stare dugove. U crticu „Pas laje“, pisano je o akciji trovanja pasa lutalica. U crtici „Opštinske takse“, objavljeno je kolike su nove opštinske takse.
Na petoj strani „Tema“ u članku – „San je da sve ovo sanjamo“ (Naslov aforizam Rada Jovanovića) pisao je direktor Toni Stanković iza pseudonima Dušan Đurović:
(…) „Verovatno da niste odavno prošetali glavnom ulicom posle 10 uveče. Tek tada se u punoj meri može spoznati jad i čemer u kome se nalazimo, sve je pusto, tek poneki prolaznik glave skrivene među ramenima, brzim korakom nestaje u mraku, koji nas iz dana u dan sve više guta. Zavaravamo se da će biti bolje, možda malo bolje jedemo nego pre nekoliko meseci, ponekad i ponešto kupimo, ali one divne i dragocene stvari, kao što je osmeh i radost odavno nema u našim dušama. Samo zebnja i nada. Ustvari samo zebnja.“
Na 6 i 7 strani prvog broja Nedelje u rubrici „Gost nedelje“ glavni urednik Rade Jovanović ispod naslova „Prvi građanin treći put“ intervijuše predsenika Skupštine opštine Zorana Vujovića, ima i fotografija njih dvoice u kabinetu Zoranovom. Između ostalog tada važnog rekao je: „U osnovi ovog posla kojim se trenutno bavim je motiv da sam rođen u ovom gradu. Ovo mesto omogućava da se sve ono što je značajno za život i razvoj grada s njega može da dotakne. To je izazov u kome leži energija za angažovanje. Ideja je puno, motivacija je velika. Ne bih mogao, bar tako osećam, da budem gradonačelnik Jagodine ili Kragujevca, i kad bih sticajem okolnosti tamo morao da živim.“
Na 8 strani u članku koji potpisuje Toni Stanković ispod naslova „Avrame, Avrame – koliko ima sati?“ Direktor „Vodiča“ u izabranom pasusu kaže:
(…) „Svaka vlast bi poželela ovakvog naroda. Najpoznatija zabava za široke narodne mase je Avramovićev program. Masovna podrška, jedni ekonomski hvale, drugi upozoravaju, hapse se šticung majstori, cene padaju, pa rastu akcize, takse, porezi… Za par meseci skoro svi postadoše finansijski eksperti, a da pri tom samo mali broj ljudi uopšte i zna šta piše u tom programu i šta nas tek čeka. Ljudi ko ljudi veruju da će biti bolje, a sami ne znaju kako.“
Na 9 strani, tada glavni Užičanin u DS Miroslav Martić, budući predsednik Opštine, piše ispod naslova „Šta nam se dešava“, u probranom pasusu:
„Pod plaštom demokratije se provlače mnoge stvari koje sa demokratijom nemaju mnogo veze. Jedan od karakterističnih primera za to je nastojanje lidera većine značajnih stranaka da ozvaniče i u parlamentarni život uvedu proceduru unapred, blanko potpisanih ostavki svojih poslanika koje se mogu potpisati unapred (primer Radulovića iz Demokratske stranke koji još uvek nije vratio svoj poslanički mandat, jer je iz nje isključen).
Na 10 i 11 strani „Interviju“ redakcija Nedelje se šegači sa izmišljenim intervijuom sa Titom ispod najave „Drug odozgo“ i naslova Posle Tita – NATO (sa naznakom Prvi interviju sa Brozom posle 4. Maja 1980.). Za moj ukus morbidan ali na erski način duhovit. Poslednji pasus kaže: „Na ovom mestu interviju sa Brozom je morao biti prekinut, jer se opasno primakao kraj njegovog radnog vremena. Naime, u daljini su se već čuli prvi petli u zemlji u kojoj je već i pevac misaona imenica, korenje, hrana budućnosti, a lišće jedina konfekcija… Otišao je Broz… A komunizam će još dugo biti glavna tema naše najduže priče „Đekna još nije umrla“… a kad’ će ne znamo.“
Na 14. i 15. strani rubrika „Užička razglednica“, a između reklamni dodatak Agencije za marketing vodič. Od 8 kratkih crtica sa razglednice odabrao sam ovu:
„U poslednje vreme grad na Đetinji bukvalno živi u groznici koju izaziva višenedeljna grčevita borba fudbalera „Slobode“ da zadrže mesto u Prvoj ligi. Može se slobodno reći da su se građani poistovetili sa fudbalerima Slobode, budući da su im ciljevi istovetni. Naime, sa ovim penzijama i platama, pored Slobode, bar još polovina Užičana je prinuđena da se bori za opstanak!“.
Na četiri reklamne strane između Agencije vodič su reklame, da će se agencija Vodič baviti marketngom TV5 od 1. juna, ali i da se bavi dizajnom, grafičkim uslugama i prodajom računara. Tu je reklama za program Radija Užice, tada zvani skraćeno „Ruž“. Zatim za „M i S“ prodvnicu ekskluzivne robe sa dalekog istoka. Za „Montana šop“, kao i za Ustanovu „Veliki park“ koja je reklamirala proletni vašar u hali. Tu je bila preko cele stranice reklama za Froteks sa sloganom „Mislite na frotir, kažete Froteks“.
Na 16. strani rubrika „Dešava se“, pisala je Gordana Danilović ispod naslova „Moraš biti odličan“ o prijemnim ispitima u srednjim školama. Objavljeno je sa fotografijama da su dobitnici Zlatne značke KPZ Srbije slikar Obrad Jovanović i Milan Baković Učitelj. Kao i tekst o delatnosti KPZ u Užicu.
Na sledećoj stranici u rubrici „Ništa lično“ je objavljen članak Zorana Tmušića „Dobro Došli druže presedniče“, o poseti Radoja Kontića Valjaonici Bakra i Aluminijuma“ – Sevojno kao i priča „Okovama pamet“ Ivana Arsića.
Na 18. Strani u rubrici „Čaršija“ ispod naslova „Poslednji preživeli gradski sport“ ispričana je pričica sa fotkom o užičkim golubarima. Humoreska Ere gde Fiola kometariše što ga Toša nije pomenuo u poslednjoj knjizi pesama… Fiola se zahvalio jer Toša tu govori samo o mrtvima. Tu je započela i omiljena krtaka humoristička crtica „Mačkov ugao“, o doživljajima duhovitog konobara Mačka iza šanka hotela „Zlatibor“. Na ovoj stranici su i obaveštenja o rođenim, venčanim i umrlim Užičanima, kao i obaveštenja „Ko je ko“ sa fotografijama gde kaže: da je Vera Bojović sekretar užičke SO, Vidoje Drndarević potpresednik SO, Milan Marinković predsednik Izvršnog odbora SO a Duško Nedeljković potpresednik SO.
Na strani 19 rubrika „Užike legende“: Mister gol, ispod naslova „Zlatna kopačka užičkog fudbala“ o Raškinu Raškoviću, džentlmenu i sportisti kome su užičani izmislili pesmu:
Uvek kad gol postigne,
On visoko ruku digne…
A kad sudac kraj odsvira,
Publika mu ne da mira:
Sa terena njega nose
I sa njim se svi ponose.
Na 20. strani rubrika „Novi talas“, tema o kojoj svi ćutimo, naslov „Deca koja stvaraju okolnosti“, gde Dragana Jovanović piše između ostalog:
„A ni deca više nisu nevina, ni naivna. Uloga žrtve establišmenta veoma je udoban zaklon za sve lične nedostatke i nezaintersovanost. Uspeh u životu nije humanitarna pomoć koja se dobija sa neba u prvilnim razmacima. Ako nema pomoći sa strane, ne vredi čekati. Život donosi stvari za koje realno gledano mnogi nisu spremni, svaki postupak nosi sa sobom i određene posledice, a naša deca su u osetljivom dobu kad ih treba mnogo čemu naučiti. Otuda ni kukasti krstovi nisu dečija igra, to su potpisi teži od zidova na kojima se nalaze…“ Na istoj strani je i karaikatura kako mesečar vodi na krovu slepce u ambis… Tu je i i itervju u rubrici „Užički roka“ sa Srđanom Milivojevićem, frontmenom užičke grupe „Tina“, povodom koncerta u Hali sportova. Vodi Toni Stanković.
Na 21. strani rubrika „Ona“, posvećena damama. I dva članka: „Leto na pragu, budite svoje“ koji je potpisala Žanka Lišanin i „Muškarci gde ste, Umesto uvoda“ Dragice Cvijović. Kao i reklama za modni salon „Stela“.
Na 22. strani rubrika „Literatura“. Tu je priča „Pravo na grešku“ Aleksandre Jovanović, kao i poziv Užičke Nedelje za konkurs za najbolju neobljavljenu pesmu.
Na 23. strani sa naznakom „Uz vetar“ humoristički deo: Aforizmi Aleksandra Čotrića. Humoreska Slobodana Simića „Carina“, Afo top 5…
Na 24 strani sa naznakom „Mediji“ članak o najavi početka rada TV5 u kome, između ostalog, kažem:
„U programskoj koncepciji TV5 će u programskom smislu biti lokalna užička TV stanica, usmerena na aktuelne informacije i teme iz grada, zabavu, filmove, sport i muziku (bez folka i sl.)“ Na ovoj stranici je bila i muzička top lista Tonijeve prodavnice „Petar Pan“, a Zoran Jeremić i Vladimir Gerzić su pisali o filmu. Tu je i članak u nastvacima „Računar kao alat“.
Na 25 strani su „Oglasi za radna mesta“. Na sledećoj 26. reklame. Za Radio 31 sa sedmičnim programom naznakom za stalne emisije. Za radnju za sito štampu „Dama“, butik „Lisa“, za radnju „Ekspres univrzal“ za narezivanje ključeva, graviranje, popravku obuće, oštrenje noževa i makaza, fotokopiranje. Na 26 strani ispod naznake „Sport“, članak Dragana J. Vasovića o zbivanjima u užičkoj košarci, Pun koš optužbi „Za kim zvona zvone“.
A na poslednjoj, zadnjoj korici, preko cele stranice reklama za „Privrednik“ tj električne grejače i termoelemente.
