Sećam se da je bodi bilding počeo da bude popularan Užicu od polovine šezdesetih godina 20. veka. Izdvojio se Miodrag Prljević Prljo. Bio je više od 30 godina uspešan u bildingu. Sedmostruki državni prvak, tri puta predstavnik Jugoslavije na prvenstvima sveta, osnivač i trener Kluba atleske gimnastike “Sloboda” 1982. godine, kasnije 1992. “Puteva”. Kroz ova dva užička kluba atleske gimnatike je prošlo nekoliko stotina članova.
Na takmičenju u IFBB federaciji najuspešniji su bili: Suzana Popović i Milija Ječmenica, prvaci Balkana 1977; Đurđa Prljević, prvakinja Jugoslavije 1990; Boban Janjušević, juniorski prvak Jugoslavije 1992; i seniorska reprezentativka Verica Tomašević, Sanimir Stakić, Ivan Strugarević i Milan Mandić.
Od 1990. do 2003, radio je fitnes centar “AVH”, kasnije “Galaksija” i “Gladijator “ (NAVVA federacije) vlasnika Nebojše Dimitrijevića, vicešampiona Jugoslavije 1992. i drugoplasiranog u nacionalnom Kupu 1993. Od 1997. Nebojša je predsednik NAVVA za Srbiju, a od 2000. internacionalni sudija. Kao članovi te federacije Srbiju su na takmičenjima predstavljali Milka Sudarević i Jovica Savić, pobednici Balkanskog prvenstva 1998, i Mira Nikolić.
Bodi bilding klub “Halk”, osnovan je 2006, a od 2010. vlaništvo je ustanove “Veliki park”, u čijim prostorijama radi. Danas je najuspešniji Užičanin u bodi bildigu Slobodan Janković. Za deset godina napravio je od tela figuru, na kome mu već mnogi najpoznatiji svetski bildri zavide. Rođen je u Užicu 1990. godine. Atleskom gimnastikom je počeo da se bavi u srednjoj školi. Rekao je: “ Nisu mi išli sportovi sa loptom. Dok sam bio sasvim mali u časopisima sam video bildere i to me je zainteresovalo. Svidelo mi se to, jer sam od malih nogu voleo nešto da pravim. Najlepše je kada nešto napraviš na sebi. Kasnije sam dobio priliku da taj san ispunim i počeo sam da treniram sa sada pokojnim Miodragom Prljevićem, dok sam bio u srednjoj školi. Počeli smo da vežbamo u teretani na plaži. Treniram deset godina, a kada sam počeo, trener nije imao teretanu, koju je nekada držao u Hotelu „Zlatibor“. Krenuo sam da treniram sa njim rekreativno. Prljević me je uveo u teretanu i vodio mi svaki trening, govorio mi kako da vežbam, pazio da se ne povredim. On je poneo veliku zaslugu u svemu tome što sam postigao. Kasnije, kada sam to sve naučio, on se baš tada razboleo. To je bilo posle godinu i po do dve od našeg zajedničkog treniranja. “ Sedam godina je Slobodanu trebalo da nešto postigne i medalje i priznanja su počeli da stižu. Danas u Zemlji nema konkurenciju.
