“Старији брат је страствени голубар, уз њега сам постао и ја голубар. Отац је био против голубарства. Што нам је више бранио, ми смо више волели голубове. Плав голуб је Мавјан, црн голуб је Арап, бели Беаз , црвени Дарчин је бакарне боје, Бакарлија црни с белом главом, Чапар… Како им одолети” Милош Васовић.
У голубарском надметању врхунац задовољства је кад голубови, понекад после 15 сати летења, почну да се спуштају. Сан сваког голубара је двоцифрен резултат. Голубарство у Ужицу је традиционални хоби, још од турског времена, ипак почетак голубарства у Ужицу можемо да сматрамо да је од оснивања удружења голубара. На инцијативу 21 ужичког голубара етузијасте, као и 15 југословенских удружења, у Ужицу је 1967. основано Удружење голубара СС-31 Ужице. Први председник је био Мирослав Петровић, а прво такмичење на основу удружења одржано је 1968, када је победио Милош Васовић, популарни “Миш Вас”, професор физике ужичке гимназије. Први Ужичани који су положили за савезне судије били су Милојко Пејовић, Миломир Антонијевић и Слободан Жунић. У набавци квалитених голубова су испред свих били браћа Васовићи, Божо Тодоровић, Зоран Станић (дугогодишњи председник удружења), Милован Јоксић, Дејан Папић, Зоран Ћосић и др.
Мој познаник, Микица Јевтић, алијас Микица Ћубан, због љубави у детињству према голубовима и птицама, добио је тај ужички надимак “Ћубан”. Данас је цењени познавалац и одгајивач птица у Ужицу и у Србији.
До краја осамдесетих година 20. века, на такмичењима у оквиру удружења постизани су скромни резултати. После оснивања нових удружења, ЈY – 186 (1887) и ЈY – 434 (1989), формиран је и Општински савез одгајивача голубова (1991.). Од тада квалитет такмичења и њихов број је порастао, близу 40 голубара остварило је изузетне резултате. За Ужичке голубаре најуспешнија је била 2005. година, када су се на рејтинг листи савезних такмичења у врху нашли Драган Крстић, чији је голуб у ваздуху остао 12,54 сати, голуб Ђорђа Томића је остао 10,03 сата, Радована Кнежевића и Милоша Рогића 8 сати и 50 минута. Данас ужичка удружења голубара имају више од 180 чланова.
Дејан Ђерић: „Одличан текст!!! Као дете сам одрастао у татином голубарнику, који је бројао преко 150 голубова – претежно текира и дуз мавијана. Незаборавни тренутци су били такмичења, градска и куп такмичења. Пуно двориште голубара, а наравно и комисија. Тата је освајао прва места, а најбољи резултат му је направио голуб Рода, текир, који је 1972 летео 10 сати и 21 минут. Заиста је заслужио златну алку и велику месингану статуу голуба рекордера.
Кобци, јастребови, мачке, ласице, пацови из Ђетиње, па и крадљивци голубова из Чачка, Пожеге, много су мука наносили тати, који је био тотални фанатик када су голубови у питању. Покојна мама је суботом и недељом била кафе куварица. Сваке суботе од раног јутра долазили су професор Раде и Миш Васовић, Бато Сода, Божо Поп, Мишо Ћопо, Кумови Војо и Дејо Палић,, Рако Шпанац…
Тата је био члан удружења YУ 31 и знам да су се окупљали у ресторану Бреза. Текст је одличан. Само бих још додао да су ужички голубари држали већином голубове Вука из Шапца, Стошића из Београда и чувеног Раје Белца. Након добрих резултата, постигнутих са голубом Родом, високолетачем текиром, сећам се да је један голубар из Краљева за голуба Роду шампиона давао аутомобил фићу. Татин одговор је наравно био не!!!
По мени, најбољи голубар свих времена у Ужицу је био један диван човек, покојни Бато Сода, а не треба заборавити и деду Аца из Севојна. Голубови су дивна ствар – и дан данас погледам у небо да видим да ли шта има у ваздуху. Такође, кад видим кавез, слободан сам да покуцам на врата и да се испричам са власником, јер голубари су изузетно добри и племенити људи
Син од голубара Ђере YУ 31 број АЛКЕ 3.“
