Užički Gudurićev burek

746

Nije ogladnelim užičkim noćobdijama uvek bila Šuljagina lepinja-sa-sve, sve. Postoji i druga užička stvar, koja se više jede pred zoru od lepinje-sa-sve, a koju retko ko pominje. Običan Gudurićev burek sa sirom, koji se u zoru jede stojeći, iz masne hartije nekad u “Zdravljaku”, a u današnje vreme i u lokalima “Slađe Blumunke”. Taj Gudurićev burek, koji je svoju tradiciju proširio i na Blumun pekare, ostali užički pekari nisu dostigli. Recept je predratni, opet iz nekadašnje radnje moga dede pekara poslastičara Vitomira i babe mi Mare, iz njihovog “Zdravljaka”. Taj Gudurićev burek, s kojim su generacije ulazile u novi dan, vreo i mastan, iz čijih kora su u hodu ispadale grudvice sira ili mesa, generacijama su Užičanima pomagale da razgrnu alkoholnu magiju.

Gradsko perkarsko preduzeće "Sreten Gudurić" (fotografiju podelio Branislav Mlađenović)
Gradsko perkarsko preduzeće “Sreten Gudurić” (fotografiju podelio Branislav Mlađenović)

Formirano je Gradsko pekarsko preduzeće “Sreten Gudurić” od iskusnih užičkih pekara. Jedan od mlađih, Ranko u crnom kaputu i kačketu, između prozora, stoji na klupi, dugo je radio u Zdravljaku. Kao da ga. sad vidim kako seče burek sa onim specijalnim nožem što liči na oštricu iz filma “Njihalo strave”.

Branislav Mlađenović: Moj otac Stojko, pekar, jedan od 10 osnivača Sretena Gudurića, je sačuvao ovu grupnu fotografiju od 01. oktobra 1950. Stoji na klupi, drugi sa leva. Ranko pekar radio u Zdravljaku dugo godina stoji do prozora u crnom. Ispod Ranka mali čovečuljak, zvali su ga Čovo, im je bio direktor po političkoj liniji. Inače je bio šuster.

Pekari sa porodicama 1. maja 1952. godine. Fotografisao Ilija Lazić na uglu ka Rosuljama, kod I osnovne škole (fotografiju podelio Branislav Mlađenović)
Pekari sa porodicama 1. maja 1952. godine. Fotografisao Ilija Lazić na uglu ka Rosuljama, kod I osnovne škole (fotografiju podelio Branislav Mlađenović)

Branislav Mlađenović: I ovo su pekari sa porodicama 1. maja 1952. godine. Fotografisao Ilija Lazić na uglu ka Rosuljama, kod I osnovne škole. Ja sam imao 6 godina i čučim kod strelice. Dečačić prvi sleva, 4 godine mlađi od mene, je Žiko Zub.

Novopodignuti blok "C"
Novopodignuti blok “C”

Taj burek se prvenstveno nekad jeo u “Zdravljaku”, a kasnije i u novootvorenim Gudurićevim prodavnicama zv. pekare, pa onda i u Blumunkinim prodavnicama. Bila su to najbolja mesta na kojima se izjutra može jesti burek sa sirom, u društvu zajapurenih bunovnih pekara i dama sumljivog morala i otežalih, bezvoljnih pozornika, nogu oteklih u čizmama. Ali vremena su se promenila. Danas ko želi da kupi Gudurićev burek na razne načine, kupiće ga tokom cele noći u Blumun radnjama. Jedno se nije promenilo ni u 21 veku, da tamo gde se u izlogu vidi kroasane, hleb koji liči na kolače iza gomila kifli, tamo, gde pored bureka, čak ni hartija nije masna, kao što što treba da bude, ne treba kupovati burek…

Na početku sedamdesetih ljudi iz mesnih zajdnica počeli su da skidaju kocku
Na početku sedamdesetih ljudi iz mesnih zajdnica počeli su da skidaju kocku

A hartija je veoma važna. U buregdžinici vam postavljaju uvek ono pitanje koje, podseća na Šekspirovo “Biti ili ne biti, pitanje je sada”. “Za ovde ili za poneti?” Ako kažete za ovde, onda jedete burek nožem i viljuškom iz plastičnog tanjira, ali kad kažete za poneti, onda uživate u veštini da jedući burek usput ne pojedete i masnu hartiju.
Burek sa sirom! Kakav burek sa sirom, rećiće Bosančerosi, koji su burek nasledili od Turaka, a ovi od Persijanaca. Ono što mi u Užicu zovemo burek sa sirom, za njih je pita sirnica. Imaju još i pitu zeljanicu, pitu krompirušu, bundevaru i pitu “nako”, što znači praznu pitu, samo od kora. Imamo to i mi ali se zove burek. A burek je, zna se, burek. Sve su pite pitice, a burek je “pitac” i on je od mesa samo u Bosni.
Ovde u Užicu burek nije samo klopa; on je ritual, tip života, nostalgični komad ukusa, koji nećete naći nigde sem u svom gradu i koga ni najbolja domaćica neće moći da ispeče, ma koliko bila vešta. Burek je užička jutarnja poezija, srpski san daleko u tuđini, a i povratak kući, jer ga već prvog jutra, kada se probudimo u Užicu i sednemo za stari kuhinjski sto, keva ili baba donese iz “Zdravljaka” sa ćoška, i to u masnoj ‘artiji, jer zna da to volimo…

Burek sa sirom danas tek kupljen u "Zdrvljaku"
Burek sa sirom danas tek kupljen u “Zdrvljaku”