Najlakše je danas prepoznati Užičane po tome kako govore. Нavešću neke specifičnosti načina govora ercova ili užičkoj jezika. Užički govor je jedan od govora koji čine istočnohercegovački dijalekat, dijalekat koji je uzet za osnovu književnog srpskog jezika. Nekada smo mi Užičani bili poznati po svom govoru, i bili ponosni što je nekad važio za najčistiji i najispravniji u Srbiji. Godine 2012. stručnjaci su pisali da se u Srbiji najispravnije i najčistije govori na području Valjeva, Loznice… Izgleda da se Užički govor nekako pod uticajem došljaka „poseljačio“ u poslednjih 20 godina.
Mi Užičani nikada nismo imali problema sa padežima ali itekako imaamo problema sa akcentima. Ako slušamo užičke radio stanice ili gledamo nekog Užičanina na televiziji zasmetaće taj otegnuti izgovor kod velikog broja reči. Naravno, većina Užičana će zatvoriti oči pred ovom činjenicom i reći : „Bolje da ja pričam užički, nego da zavijam kao Beograđani. Ko ih bre *ebe“
Neke reči srpskog jezika imaju posebno značenje samo u Užicu. Npr. reč mutan u kontekstu : „On je baš mutan lik“. Što bi na užičkom značilo da je neko zanimljiv, dopadljiv, kul. Kada ovu rečenicu izgovorite bilo gde van Užica, ljudi ce pomisliti da je to neko ko se bavi ilegalnim radnjama, odnosno da nesto muti…
Mi Užičani, obožavamo da skraćujujemo reči. Tako studente iz Užica u Beogradu prepoznaju po tome. Navešću neke primere sa prevodom u produžetku (za ljude koji nisu iz Užica ili ne razumeju). A Vi me slobodno dopunite u fejs komentarima, naravno sa prevodima za one koji ne razumeju Užički, pa ći to dodati kada članak krene na užičanstveni portal.
Student1 : „Sutra idem Užice“ (Pravi Užičani NIKADA ne koriste dva slova u, jedno pored drugog.)
Student2 : „Extra, spiči jednu kompletaru i za mene“
Karakteristične kratke reči : EVE, ENE, ETE
„Eve ti kilo rakije“, u ekstremnim slučajevima „Nadevo ti kilo“ – „Evo ti litar rakije“, označava davanje.
„Ene, duga!“ – „Eno je duga!“ ili „Pogledaj, duga!“ – Koristi se pri pokazivanju na nešto.
„Ete ti, jebalo te ono!“ – Označava davanje, slično kao i kod EVE, ali ljutito ili „Gde mi je ranac?“ – „Ete ga“ – Označava pokazivanje na nešto.
Ko no to bi? – Ko ono to bi? (Inače najkraća srpska rečenica, sa 4 reči i 8 slova). Varijacije ove rečenice su: De no to bi? – Gde ono to bi? i Šta no to bi? – Šta ono to bi?
Skraćivanje pojedinih reči odsecanjem slova T na kraju istih : Vlas, čas, krs, lis, prs, mos, mas …
Ček – čekaj
Jes – jeste
Jok – nije (ovo je, doduše, turska reč i znači NE)
Nek – Neka
Nemo – Ma nemoj
Numem – Ne umem
Oli? – Hoćeš li? (ovo skraćenje vuče korene iz Crne Gore, ali se puno koristi u Užicu)
Nasce – Nastavnice
Našče – Nastavniče
Upremase – Naspram, jedno prema drugom
Dela, dela de, dela der – Označava odobravanje, odnosno celu rečenicu : „Mislim da bi trebalo da to uradiš“. Primer : „Razmišljam da počnem dučim“, „Dela! Da se nisi rano setio?“ Jašta, jašta čini – Reč koja ima potvrdno značenje, da. Takođe se moze koristiti kao odgovor na SVAKU rečenicu ili pitanje.
Spajanje dve ili više reči : „Nek je sasrećom domaćine.“ – „Neka je sa srećom domaćine.“
„Eve mi ga sin viškuće, igra se.“ – „Evo ga moj sin, iznad kuće, igra se.“
„Meščini da sam ga video.“ – „Meni se čini da sam ga video.“
„Ošdoći? Kašdoći?“, „Doću. Saću“ – „Hoćeš li doći? Kada ćeš doći?“, „Doći ću. Sada ću.“
Skraćivanje rečce da je jako često i karakteristično :
Didem – Da idem
Duzmem – Da uzmem
Dučim – Da učim
Dubijem – Da ubijem
Dizađem – Da izađem
Duradim – Da uradim
Skraćenje reči sa na s, koje je vremenom prešlo na z :
„Ček da siđem zbrda“ – „Čekaj da siđem sa brda“
„Ja se zimi grejem zdrvima“ – „Ja se zimi grejem na drva“
Vrljala crvenkapa ševarom i trevila kurjaka, a kurjak joj veli: “Đes to pošla krvavu ti neđelju jebem!!!”
Fotografija: Užicu je sve blizu i najduže ulice su za druge gradove kratke, i reči skraćujemo u “užičkom govoru”.
