Године 1841, 17. јула, прорадила је прва пошта у Ужицу.
Током зиме 1854/55 у Београду одржан први телеграфски курс, који су могли похађати само свршени ђаци Лицеја.
1859. године успостављене су телеграфске линије на следећим правцима: Смедерево – Пожаревац, Београд – Палеж (Обреновац) – Шабац – Лозница, Крагујевац – Чачак, Чачак – Деспотовац – Ужице.
1860.у Пошти Србије запослено је 244 лица. Отварају се телеграфске штације у Ужицу, Лозници и Зајечару.
Први телефон у Београду инсталиран је 1883. године, само седам година после Беловог проналаска „апарата који говори на далеко“. Први телефон је у Ужицу зазвонио 1902. године на опште чуђење Ужичана.
У Београду први поштански сандучићи постављени су већ 1863. године. О томе је у „Новинама сербским” објављена вест “…ради олакшања предавања писама на пошту београдску”. Први поштански сандучићи појавили су се у Ужицу 1912. Пошта је радила у кафани Радуловића на Липи, ту у стараој згради преко пута уласка на пијац. Тада код моста Липскога потока.
У то време у Ужицу најпознатији поштар је био Вуксановић, омиљен код тадашње ужичке деце, која су га звала чика Крста и пратили га док је разносио пошту на Житном пијацу и у Доњој чаршији, радујући се упутницама за пакете које су слали рођаци из Београда, у којима је увек за њих било саткиша.
