Nekadašnja mesta stanovanja

390
Zlatiborska brvnara ili ""Osaćanka" u Sirogojnu
Zlatiborska brvnara ili “”Osaćanka” u Sirogojnu

Kuća “Osaćanka”- brvnara je najrasprostranjenija u celoj jugozapadnoj Srbiji, pa tako i u užičkom kraju. Najverovatnije zbog toga što je na ovom području bilo šume u izobilju i drveta podesnog za građu. Brvnare su većinom bile pokrivene šindrom, imalo ih je i pokrivenih slamom ili krovinom. To su bile pretežno male jednodelne kuće, u kojima je posle ustanka više soba postao običaj. Pod uticajem muslimana iz Bosne u zapadnoj Srbiji se grade i zasebne kuće za goste, poznate kao konak, čardak. Već u vreme ustanka u užičkom kraju, poznati su bili majstori Osaćani iz Bosne, tj stare oblasti Osat, koja se prostire levom obalom Drine od Višegrada do Srebrenice. Oni će u 19. veku biti glavni majstori za podizanje kuća brvnara. I sam Karađorđe, u februaru 1813, traži od užičkog vojvode Nikole Karamakovića i račanskog starešine Kara Marka Vasića, da upute majstore Osaćane u Topolu da podignu jedan objekat.

A o brvnarama je pisao, između ostalog, i Jovan Cvijić:

Sa pojavom sobe kuća postaje mahom polubrvnara – polupletara. Kuća je uvek od brvana a soba od pleteri ili čatme. I kad je ova kuća postala dvodeljna ostao je glavni onaj deo gde oganj gori, i taj se zove „kuća”; u sobi se spava samo zimi, a leti retko ko u nju ulazi.
U istočnoj Bosni i podrinskim i valjevskim krajevima brvnare sa sobom su najčešće pravili Osaćani, dok su ih u ostalim krajevima radili mahom sami seljaci.
Kao tipski predstavnik odmakloga razvitka brvnara, opisaću kuću kneza Miloša u selu Gornjoj Crnući ispod Rudnika. Gradili su je Osaćani početkom XIX veka, a i sad je dobro očuvana.

Kuća knjaza Miloša u selu Gornja Crnuća
Kuća knjaza Miloša u selu Gornja Crnuća

Ona je 100–120 m. iznad Osjačke Reke, na strmoj strani, usred voćnjaka. Sastoji se od „kuće”, sobe i čardaka, koji je docniji dodatak. Pod sobom je podzidan podrum. Kuća je od brvana, a krov šindran od osam katova. Na krovu sa gornje strane je kalkan, otvor kroz koji se ulazi na tavan. Dimnjak je kapić, na čijem su koplju dve jabuke. Na kući su dvoja naspramna vrata, koja su gore lučno izvedena. Osim klinaca, sva je kuća drvena, pa i ključaonica, zavori, na vratima. Iznutra su pripušteni zidani temelji, na kojima leže brvna, i na njima stoji posuđe; taj se banak zove ašula. Nad ognjištem, a ispred otvora sobne peći je gromada, uska polica od kamena, za posuđe i ostavu. Oko ognjišta su dva velika kamena, prekladi. Pod je od ploče. Čerena ni tavana nema. U brvnima ima uskih otvora kao mazgale. Izgled sobe je poznat, s tavanom i zemljanom peći. Pod je zemljan, prozori su poznate rešetke od drvenih šoplija, koje su isprepletane i imaju zadebljanja; oko ćerčiva je bila razapeta hartija. Čardak, divanana koja je pokrivena šašovcima, služi poglavito za teferič.