Užičko selo Skržuti

712
Skržuti
Skržuti

Najstariji pomen sela Skržuti je iz 1476. godine u turskom katastarskom popisu, gde se pominje pod imenom Skržun. U ovom užičkom selu živi oko 550 stanovnika u 204 domaćinstva. Stanovništvo se u Skržute doselilo krajem 17. i početkom 18. veka, u vreme posle velikih seoba i u prvim decenijama 19. veka. Gornji Skržuti slave Spasovdan, zaselak Vrane Prve Trojice, a zaselak Koliševica Druge Trojice.

Mesnu zajednicu čine Skržuti i zaselak Vrane, koji lepotom očaravaju, a u kojima je biserno čisti Rzav, voćnjaci pod dobrim rodom, seoska dvorišta i lepo uređene okućnice. U zaseoku pedesetak kuća, dobri domaćini voćari, stočari, imaju i jedan ribnjak pun pastrmke. Od davnina pored Prištavice i niz Rzav, vodi banovinski put, koji je nekad bio najkraća veza između Sirogojna i Požege. Koji je, kada sam tamo prolazio, bio u veoma lošem stanju. Koliševica je administrativno u sastavu MZ Ravni, mada je na teritoriji Skržuta.

Domaćin iz Skržuta
Domaćin iz Skržuta

Skržuti se nalaze 12 kilometara južno od Užica. Graniče se sa selima Drežnik na severu, Severovo na istoku, Ravni na jugoistoku, Nikojevići na jugu i Kriva Reka, sa Zbojšticom na zapadu. Selo sa zaseocima Koliševica i Vrane ima površinu od nešto više od 2000 hektara. Nalazi se na srednjoj nadmorskoj visini od blizu 700 metara, sa najvišom kotom Lipovac-Kućište (932m) i najnižom kotom od 454 metra u zaseoku Vrane. Reka Veliki Rzav protiče istočnim delom sela.

U Koliševici je Osnovna škola “Đura Jakšić”, tu je i majdan kamena “Vrtače”, kojim raspolaže preduzeće “Mermer – Ukrasni kamen“ iz Užica. U Gornjim Skržutima je preduzeće “Rid”, koje se bavi proizvodnjom suhomesnatih proizvoeda U Skržutima se mogu videti brojni malinjaci, a gaje se i pitome kupine. Šume su pune divljih jagoda, borovnica, kupina i brojnih jestivih pečuraka.