Најстарији помен села Скржути је из 1476. године у турском катастарском попису, где се помиње под именом Скржун. У овом ужичком селу живи око 550 становника у 204 домаћинства. Становништво се у Скржуте доселило крајем 17. и почетком 18. века, у време после великих сеоба и у првим деценијама 19. века. Горњи Скржути славе Спасовдан, заселак Вране Прве Тројице, а заселак Колишевица Друге Тројице.
Месну заједницу чине Скржути и заселак Вране, који лепотом очаравају, а у којима је бисерно чисти Рзав, воћњаци под добрим родом, сеоска дворишта и лепо уређене окућнице. У засеоку педесетак кућа, добри домаћини воћари, сточари, имају и један рибњак пун пастрмке. Од давнина поред Приштавице и низ Рзав, води бановински пут, који је некад био најкраћа веза између Сирогојна и Пожеге. Који је, када сам тамо пролазио, био у веома лошем стању. Колишевица је административно у саставу МЗ Равни, мада је на територији Скржута.
Скржути се налазе 12 километара јужно од Ужица. Граниче се са селима Дрежник на северу, Северово на истоку, Равни на југоистоку, Никојевићи на југу и Крива Река, са Збојштицом на западу. Село са засеоцима Колишевица и Вране има површину од нешто више од 2000 хектара. Налази се на средњој надморској висини од близу 700 метара, са највишом котом Липовац-Кућиште (932м) и најнижом котом од 454 метра у засеоку Вране. Река Велики Рзав протиче источним делом села.
У Колишевици је Основна школа “Ђура Јакшић”, ту је и мајдан камена “Вртаче”, којим располаже предузеће “Мермер – Украсни камен“ из Ужица. У Горњим Скржутима је предузеће “Рид”, које се бави производњом сухомеснатих произвоеда У Скржутима се могу видети бројни малињаци, а гаје се и питоме купине. Шуме су пуне дивљих јагода, боровница, купина и бројних јестивих печурака.
