Bio sam dete kada sam bio prvi put Rakijskoj pijaci, na raskrsnici, na njoj je dominirala velika vaga, na kojoj je mereno sve kabasto, od teških bikova do buradi sa pićem. Vaga je bila u samom centru Rakijskog pijaca, koja je podignuta za vreme dok je bio predsednik Opštine Petar Ćelović, poznati užički sajdžija, 1921. godine. Prva fotografija je iz 1967. godine. Na njoj u prvom planu jedan era koji čeka ispred vage da izmeri volove.
Na drugoj Dobrovoljci vatrogasci pri užičkoj Opštini 1923. godine, s leva u drugom redu s desna treći – Jehlička komandant, do njega u sredini, u odelu Petar Ćelović. Tu je i moj deda Vitomir Kovačević, stoji prvi s desna.
Petar Ćelović je rođen u Užicu 1880. godine. Časovničarski zanat je počeo da uči u Užicu, a završio ga je u Beču. Otvorio je u Užicu časovničarsku radnju. Bio je jedan od najuticajnijih socijalista u Užicu i celom kraju s početka 20. veka. Učestvovao je u radničkim akcijama, organizovao zborove, prvomajske proslave i borio se za radničko zakonodavstvo. Posebno se zalagao za osnivanje Radničke čitaonice 1903. i bio član njene uprave.
Kao ugledni socijalista, izabran je za poslaničkog kandidata na listi Srpske socijaldemokratske partije. Od 1912. do 1914. izabran je za socijalističkog odbornika u užičkoj opštini. Posle Prvog svetskog rata bio je član mesne organizacije Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista) i krajem 1920. postao je predsednik komunističke opštinske uprave u Užicu. Nastavio je da bude član KPJ i kada je prešla u ilegalu i bio prdsednik organizacije Nezavisne radničke partije u Užicu. Isticao se u Radničkom čitalištu, osnovao je biciklistički klub, bio predsednik vatrogasnog društva, veoma aktivan Užičanin. Umro je 1923. godine u Užicu. Užička ulica Petra Ćelovića nalazi se na Megdanu.
