
Још мало па ће 100 година од како је мој ђед Витомир, после ратова 1912-1918. и албанске голготе, отворио парну пекару овде на овом месту “код Гвозденог моста”, где данас живим. То потврђује и овај меморандум.

Још мало па ће 100 година од како је мој ђед Витомир, после ратова 1912-1918. и албанске голготе, отворио парну пекару овде на овом месту “код Гвозденог моста”, где данас живим. То потврђује и овај меморандум.

Тада су ужички посластичари у просеку највише правили и продавали: баклаве, тулумбе, кремпите, шампите, сутлијаш, бозу, лимунаду, пецива, славске колаче.

Сада се намеће питање – ко је најзаслушнији за развој моде, тј шнајдерског заната у Ужицу?

Током 1924. и 1925. године ГП “Атлант” из Београда надоградио је други спрат Гимназије.