
Некад омиљено место Ужичана разних генерација – кафић “Топ”.


Године 2002, ту у Обилићевој улици, на тајанственом, заклонитом месту, остатку старога Ужица, отворена је кафе – галерија Quattro.

И онда, једнога дана, била сам студент друге године, мој деда је заувек отишао. И после њега ни Ужице више није било исто, ни кућа у коју сам тек понекад успут свраћала.

Било је то 1882. Ристо је из Немачке донео кожно седло, које је потом изложено на првој пољопривредној изложби исте године у Београду.