
Још мало па ће 100 година од како је мој ђед Витомир, после ратова 1912-1918. и албанске голготе, отворио парну пекару овде на овом месту “код Гвозденог моста”, где данас живим. То потврђује и овај меморандум.

Још мало па ће 100 година од како је мој ђед Витомир, после ратова 1912-1918. и албанске голготе, отворио парну пекару овде на овом месту “код Гвозденог моста”, где данас живим. То потврђује и овај меморандум.

За нас Ужичане, кад се помену стари аутомобили али и то ужичко специфично шегачење, често се сетимо тог ужичког боема, Миодрага Петровића Пипеље.

До ње је највиша, од 22 спрата, “Лепа Брена”, која је у једном делу повезана са нешто мањим солитером, који је добио име “Слатки грех”.

Kафана није имала кухињу, зато је се ортачила са пекаром до ње, на чијим се ћепенку увек могла наћи свежа лепиња, а на пању печење.