
Још мало па ће 100 година од како је мој ђед Витомир, после ратова 1912-1918. и албанске голготе, отворио парну пекару овде на овом месту “код Гвозденог моста”, где данас живим. То потврђује и овај меморандум.

Још мало па ће 100 година од како је мој ђед Витомир, после ратова 1912-1918. и албанске голготе, отворио парну пекару овде на овом месту “код Гвозденог моста”, где данас живим. То потврђује и овај меморандум.

Први ужички водовод су сачињавале четири јавне чесме, које су постављене крајем деветнаестог века.

Нема Ужичанина који не зна за Зрњову и Драгову воденицу.

Судећи према приложеној фотографији, чини се да смо на Дивљем западу. Нисмо, на ужичкој смо раскрници на “Мегдану”, топониму који доби име због турских и српских дечака чобана, који ту бише мегданџије.