U Užicu posleratnih godina, u vremenu najezde samaca, đaka i studenata sa sela i iz okolnih varošica bilo je puno prepravljenih špaiza za koji jezički čistunci tvrde da se pravilno piše špajz. U Užicu u to vreme špajiz niko nije zvao ostava, to sam čuo tek kasnije. Bio je to najčešće sobičak, i to obično jedan od 3-4, koji je gazda šupe prepravio, kako bi namamio što više studenata, samaca, đaka, podstanara za male pare sa zajedničkim kupatilom.
Sećam se nekog Dragana Zevsa koji je u Užicu studirao Pedagošku akademiju, – Gde si našo stan ove godine? Pitam ga. – Tu u “bio špaizu” u jednom dvorištu blizu škole, jeftinoća… To ti kraj neka prodavnice hrane ili nešto slično? – Ne, to je gazdi ranije stvarno bio špaiz, pa sad ubacio neki krevetić i ormarčić i uvalio mi ga ko sobu sa zajedničkim kupatilom i kuhinjom, al jebi ga, kriza, nisam za sitnu lovu ni mogao bolje da očekujem.
Iz mog iskustva treba gledati da imaš odvojenu sobu, sa dosta prirodnog svetla, da nije polu suteren ili potkrovlje koje najčešce prokišnjava, da nema vlage, da ima grejanje u sobi i kupatilu koje je uračunato u kiriju kao i struja, jer kad plaćas naknadno to može da košta vise od same kirije zimi i stvori prilično problema. Ovaj gazda iskusan sve je to uračunao i podelio na mesečni iznos. Imam ti ja dosta iskustva sa iznajmljivanjem soba…
Imaš varijantu izdavanja sobe u stanu sa upotrebom kuhinje i kupatila i tu sve zavisi kakve su ti gazde. U raznim situacijama sam bio – jedni su štedeli struju, pa su visili na prozoru i čim vide da ulazim u ulicu palili su grejalicu u sobi, koja je i leti hladna, ni kupatilo nisu grejali te sam zime bio non stop bolestan, kijavičav i slično. U drugom je soba bila s terasom na kojoj su sve najvažnije stvari ovog sveta gazdama stajale, tako da su non-stop marširali kroz sobu i uz put komentarisali što svetlo gori kad se vidi, zasto sedim na krevetu, on služi samo za spavanje, zašto mi to stoji tu pa oni ne mogu komotno da prolaze… U trećem mi je gazdarica bila usamljena, starija žena kojoj je trebalo drustvo, pa je vremenom postao problem, kad god krenem iz stana moram li da idem i sl. Sad znam da odmah u startu moram da se postavim kako mi odgovara. Znam moram gazde poštovati jer sam u u njihovoj kući, ali nikakvo zblizavanje ne smem da dozvolim. Malo je onih koji su normalni i korektni, kako gazda, tako i stanar.
