Na samom smo kraju pedesetih godina 20. Veka vazdušna banja Zlatibor je imala nekoliko znamenitosti. Bio je to stari hotel sa kafanom, prodavnica, mlečni restoran veštačko jezero, Vila Golija. Na Palisadu od dosta lepih vila nekadašnjih bogatih Beograđana i Užičana.
Izdvajana je vila u kojoj je kratko boravio Tito posle pada Užičke republike. Bila je tu i česma kuju je podigao kralj Aleksandar Obrenović po kome je taj deo zlatibora nazvan “Kraljeve vode”, posle rata, “Partizanske vode”.
Kada padne veliki sneg Zlatiborce i prisutne turiste su snadbevale zlatiborske rabadžije i kirijdžije. Prvi sa omanjim, jakim i izdržljivim konjićima koji su poreklom tu još iz perioda kada su Rimljani gospodarili i užičkim krajem. Drugi su koristili sanke u koje su bili upregnuti volovi. U to vreme skije nisu služile za rekreaciju već za takmičenja I lakše kretanje po zavejanom Zlatiboru.
Već 1960. Počele su da se događaju vidljive promene na visoravni Zlatibora, počeli su da niču novi objekti. Ove godine zbog tri stabla crnog bora kod crkve u Dobroselici – prirodne retkosti botaničkog karaktera borovi i prostor oko njih u vlasništvu SPC je su stavljeni pod državnu zaštitu.
