Tu, umesto zlatiborskog grada, šezdesetih su pasla stada. Skakutali jaganjci maleni, čula se zvona i pastirske frule.. Među livadama, u dolinama žuborili su pоtoci uz koje su mirisali žbunovi divlje nane. Taj miomirs se mešao sa mirisom borove šume. Tu i tamo su se mogle videti pastirske kolibe.
Ta malena stada ovaca među, tada retkim vikendicama, koje bi se kao nekim čudom pojavila, bila su ukras tadašnjih vikend oaza i dalje. Ta korisna, plodonosna „zajednica“krasila je lepa zlatiborska brda iznad тadašnjih “Partizanskih voda”. Ova pastirska idila često je fotografisana, naročito kada bi se našla pored asfatnog puta…
Za ovu foto zanimljivost sam izabrao tri užičanstvene fotografije: prva je od Ilije Lazića, a druga moga oca Vlajka. Treća je razglednica,( jedna od prvih u boji gde se vidi zlatiborsko stado) koja se pojavila polovinom šezdesetih godina 20. veka.
