Na Carini je u predratno vreme živela i porodica pekara Blagoja i Cane Korać, roditelja poznate braće Korać Milutina I Dragutina. Blagoje je rođen u Glumču, učio zanat kod Pera Stojića, u radnji gde je bio staklorezac, na Slanuši ulici kralja Petra Prvog, do sadašnje Slađine burekdžinice “Blumun”. Pre dolaska u Užice radio je u Požegi, u Ariljskom sokaku, pa u Karanu, Ribaševini, Trnavi. Kada se oženio sa suprugom Canom otvorio pekaru na Carini. Dobili su dva sina. Starijeg Milutina akademskog slikara, magistra umetnosti i Dragutina koji je završio dva fakulteta filozofski I pravni
Mladi akademski slikar Milutin Korać priredio je u Užicu svoju prvu samostalnu izložbu u holu Drštvenog doma u oktobru 1965. godine Izloženo je bilo 30 njegovih radova u ulju, akvarelu, mozaiku. Preovlađivali su motivi iz užičkog kraja. Korać, koji je završio studije u klasi profesora Mila Milunovića, je na studentskim izložbama do tada osvojio nekoliko nagrada. Kada je dobio diplomu, odlučio je da prvu izložbu priredi u zavičajnom gradu.
“Njegova tehnika rada skoro svuda je ista. To su tanki nanosi boje, ali oni svojim načinom postavljanja ipak odaju jednu čvršću fakturu i snažniji potez. Određenost formi prestavlja posebnu vrednost Koraćevog slikarstva. Njegove forme su čvrste i kompaktne, ali nisu teške i nametljive. Gledano u celini, platna ovog mladog slikara dokazuju jedno pozitivno kretanje, jedno stvaralalčko traženje slikarske suštine”. Napisao je B. Šojić.
Milutin Korać je rođen u Požegi 1932. godine, Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu završio je 1964. godine, a magistrirao u Novom Sadu 2000. godine. Predavao je likovnu umetnost u Školi za kvalifikovane radnike, Pedagoškoj akademiji i Učiteljskom fakultetu u Užicu. Izlagao je samostalno u Užicu, Minhenu, Beogradu, Novom Sadu, Požegi, Bajinoj Bašti, Čačku, Višegradu, Montrealu i drugim mestima. Dobitnik je više nagrada.
Drugi Blagojev i Canin sin mlađi Dragutin koji je završio dva fakulteta, filozofski i pravni, kasnije je magistrirao prava. Bio je trinaest godina direktor užičke Gimnazije, koju je posle drugog svetskog rata pohađao.
Braća Korać su u Užicu bili poznati i kao muzičari. Svirali su prvo harmoniku, a kasnije gitaru, kada im je majka kupila u prodavnici koja se nalazila do poslastičarnice, preko puta današnje prodavnice “Zdravljak”.
Postaju poznati na igrankama svirajući u orkestru Kuda “Radoje Marić” koje su se održavale u sali Gimnazije, u školi “Dušan Jerković”, Železničkom domu, menzi preduze}a “Cveta Dabić” Sokolani. Družili su se i svirali sa Žarkom Petrovićem, Milanom Ciganinom, Perom Kurlagom, Momom Piscem, Laletom Blagojevićem kasnije predsednikom Opštinskog suda, sudijom Prvoslavom, Mirčetom Anđelićem, Zoranom Jovičićem…
Blagoje Korać je umro 1943. a Cana 1983. godine. Njihovu radnju su zatvorili komunisti posle rata a Cana je do penzionisanja radila u prodavnici brašna “Sreten Gudurić”. Da bi školovala sinove morala je pomagti u pripremi lepinja kod preostalih pekara. Do kraja života je bila kivna na ondašnju vlast, naročita na nekog inspektora Karadžića, koji je imao “običaj” da im zapleni pečenje, čak i da zahteva da ga Cana odnese u opštinu. Ponosna, na Carini poznata kao žena za ugled nije htela da čuje… Nakon intervencije učiteljice Olge Mićić inspektor Karadžić je prestao da potkrada Caninu radnju.
Pekara Kora}evih se nalazila u ondašnjoj ulici prote Milana Đurića, potom Dušana Jerkovića sada Nemanjinoj, ta prava carinska ulica, od Rakiske pijace pa dalje, prema Sarića Osoju i danas krije mnoge tajne staroga, pa i novog Užica. Bilo je tu dosta Kafana, Pekara zanatskih radnji i trgovina. Taj deo Užica jedno od najživljih trgovačkih mesta, srpsko naselje, dok je još Užice bilo tursko.