Овако је изгледао центар Ужица, у првој и другој деценији 20 века. Стара пијаца или “Сточни пијац”, у средини чесма. Лево Јањића кафана или Хотел “Златибор”, десно доминира кућа “на бој” (спрат) на месту Округа или данашње илити Градске управе и скупштине. Ту се налазила прва ужичка штампарија Љубомира Романовића, предходно Лазара Тришића.
Са медвеђом главом из које тече вода и опанком на њој, као и самим својим изгледом, ова чесма и стари Касапчића мост су били заштитни знакови и тадашњег, сада већ индустриjског Ужица.
Двадесете године 20. века, око “Опанчарске чесме” подигнут је парк кога Ужичани од тада зову “Паркчић”.
У Ужицу је боравио од 1850. до 1854. и осликао фреске и иконе у ужичкој Саборној цркви и другим црквама заједно са иконописцем Милијом Марковићем.
