После инжињера и лекара, у то међуратно и поратно време, највише су били цењени трговци, посебно они који су се бавили продајом текстила. Ко није могао нигде да просперира, давао се на занат, они промоћурни су ишли у трговце.
Када су довели неколико дечака код легендарног ужичког трговца Уроша Пешића да уче трговачки посао, овај их је питао: Колико је два и два? Сви одговорише “четири”, а један рече: “дајте ми да израчунам”. Пешић је одмах рекао: “Овај је за мене”. То је био касније познати ужички трговац Милић Глушчевић, отац доктора Цала Глушчевића и наставнице математике Бране, удате Маријановић, деда Ружице Маријановић данас (2018), професорке српског у ужикој Гимназији.
Запамтио сам старога господина Глушчевића, увек беспрекорно обученог, са шеширом на глави. Свакога дана, идући у школу, пролазио сам поред његове куће, данашњом улицом Момчила Тешића. А захваљујући управо његовој унуци Брани, ево и фотографије Милића и његове жене Руже.
