Прво се појавила картонска макета. А онда и то ругло лимених локала на старом Ћирином железничком мосту. Затим су том пројекту дали награду. Није то било чудо, увек су сами себи давали награде. Био је један део на мосту отворен, а онда по принципу, “пара врти где бургија неће”, су и то затворили. Када је отворен угоститељски објекат “Стара пивница”, Ужичани су овом месту дали епитет “дно дна”, а нешто касније и то спонтано име “Стара лудница”. Свашта се ту догађало – ноћима пожари и пуцњава, и све врсте тучњава, срамотни музички програм није викендом давао мира, уз оштар мирис марихуане, свима нама који живимо у близини. И то траје годинама.
А онда су саднице дрвећа порасле и заклониле ругло и својим крошњама смањиле снагу разгласа, на опште задовољство нас, који живимо у близини. Ово је један од великих грешака некадашње градске власти, која се сада не може исправити, сем можда те бесправне градње. Али нико неће да се замера, да ради непријатан посао, за који је добро плаћен.
