Užice predstavlja neobičnu kombinaciju stare balkanske arhitekture, koje je svakim danom sve manje, i monstruoznih soc-realističkih zdanja iz doba komunizma, čiji su relikti i dan danas prisutni u vidu ponekog natpisa. Tu je i ogromna spomenica na zgradi na užičkom trgu, o kojoj malo današnjih Užičana nešto zna. Smatraju je reliktom nekadašnje komunističke prošlosti. U „Zakonu o ordenima i medaljama Demokratske Federativne Jugoslavije“, od 9. juna 1945. godine, Partizanska spomenica 1941. je stavljena na poslednje, 18 mesto odlikovanja, a kasnijim zakonima o odlikovanjima FNRJ i SFRJ više se nije tretirala kao odlikovanje. Posle raspada SFRJ, nosioci Partizanske spomenice su koriste stečene povlastice i u novonastalim državama. Ipak, retkost je da jedan grad dobio tako zaslužje.
To je veliki mozaik „Partizanska spomenica 1941.“, koji je 1961. godine, povodom dvadesetogodišnjice ustanka, izradio slikar Marinko Benzon. Spomenica je dodeljena Užicu zbog velikih žrtava 1941, tokom “Užičke republike”, prvenstveno u eksploziji u trezorima i bitke na Kadinjači. Kada je Užice dobilo spomenicu tokom proslave i otvaranja Trga partizana 1961, mozaik još nije bio gotov, pa je spušteno platno sa slikanom spomenicom. Posle par meseci je urađen i mozaik.
Danas je Benzon zaboravljen. Više ga pamte po prvoj Bondovoj devojci, Nađi Poderegin. Nađa je tada bila “smrtno” zaljubljena u slikara Marinka Benzona, ali on, uprkos njenog, što bi u pozorištu rekli, “eksterijera”, nimalo nije bio zaljubljen u nju. Benzon je mnogo kasnije živeo zajedno sa bezbroj mačaka. Bukvalno mačaka, četvoronožnih mačaka. Veoma je voleo te životinje. Ipak, sa Nađom je bio u kratkoj vezi i važio je za njenog prvog momka. Ona se jadala zbog Benzona. Tada je mnogima bilo dovoljno da ih vide sa tako zgodnom curom, i naravno, niko nije znao da će postati i “Bondova devojka”. Razočarana u svoju prvu ljubav, ona je uskoro otišla iz zemlje.
Nađa Regin, koja je svojevremeno glumila devojku legendarnog tajnog agenta, ima 87 godina i živi u Engleskoj. Rođena je 2. decembra 1931. u Nišu, kao Nadežda Poderegin, a 1963. i 1964. godine je dostigla vrh glumačke scene tadašnje Jugoslavije, ali to je nekako do ovih dana ostalo u senci. Danas je baka, živi u Londonu i piše memoare. Za Šona Konerija, s kojim je glumila u dva filma, “Iz Rusije s ljubavlju” i “Goldfinger”, kaže da je on pravi profesionalac, koji je sa strpljenjem uvek želeo da pomogne kolegama.
