Дружење

Места окупљања нису само кафане. Ужичани су између два рата волели своје кафане, aли су се окупљали и у кројачким, ковачким и берберским радњама. Кројачи Никола Лојаница, Миливоје Хаџић и Милосав Лазовић окупљали су муштерије добром песмом. Ковач Дуле Пујдо, уз обавезно мезе и пиће са својим кумом Тозом и зубаром Вулом Остојићем, имао је обавезну дневну паузу за дружење. Бербери Ивко Новаковић и Перо Бува свирали су тамбуре и певали заједно са муштеријама.

Фризерска радња Брана Јеремића, која је била на Слануши
Фризерска радња Брана Јеремића, која је била на Слануши

На фотографији је фризерска радња Брана Јеремића, која је била на Слануши. Окупило се одабрано друштво. Први са леве стране је Бране, а задњи седи столар Ђорђе Поповић. За песму су задужени Мањо Спарић, сјајни вокал, и његова гитара.

Ужички Гудурићев бурек

Бурек је ужичка јутарња поезија, српски сан далеко у туђини, а и повратак кући, јер га већ првог јутра, када се пробудимо у Ужицу и седнемо за стари кухињски сто, кева или баба донесе из “Здрављака” са ћошка, и то у масној ‘артији, јер зна да то волимо.

Прочитај више »