Војо Бојовић, градитељ ужичке плаже, рођен је 1909. године, у селу Пекчаница, покрај Краљева. У Ужицу је учествовао на припремању устанка 1941, а затим и у борби на Дрежничкој градини. Био је интендант у Краљевачком батаљону Прве пролетерске бригаде, члан Партијског бироа и штаба. Касније и интендант Дивизијске артиљерије Прве пролетерске дивизије. После рата био је члан извршног одбора Окружног НОО у Ужицу и повереник Привредног одељења. затим директор Тговинског предузећа “Чигота”, потпреседник, а затим председник Градског НО одбора и председник општинског одбора СУБНОР-а.
Значајно је допринео унапређењу спорта и физичке културе у Ужицу. Покренуо је многе радне акције, као и изградњу Великог спорског центра у Крчагову, који данас носи његово име. Такође је био један од главних људи који су у послератном Ужицу радили на изградњи стадиона у Беглуку.
Крајем педесетих година идеја о Градској плажи је почела да се остварује, када је Војо Бојовић тај посао почео да ради. Ангажовао је архитекту, који је без надокнаде волонтирао. Изграђена је брана која је направила вештачко језеро, па тако и велику површину за купање. Уређене су обале плаже са потпорним зидовима, направљен пливачки део на коме су се одржавала спортска такмичења на води, скакаоница. Плажа је направљена без значајне механизације за 18 месеци и пуштена 1960. године.
Војо је такође је подржавао прве ужичке рокере, омугућио им прве иструменте, места за вежбање и свирке.
Бојовић је умро 1983. у Ужицу. Носилац је партизанске споменице 1941, Ордена заслуга за народ са златном звездом, Ордена за војне заслуге са златним мачевима и Ордена братства и јединства са сребрним венцем.
