“Голија” је била на голети, сама, а данас је потуно другачија. Година је 1962, био сам и ја ту као детенце, јер је мој отац Влајко водио курс, али нисам на фотки. Овај чико, што иде за скијашима, колико се сећам, био је послужитељ у Учитељској школи или неки мајстор и увек је ишао у Голију.
Још од 1924. г. свој рад је усмерио Аероклуб на унапређење авионског путничког сабраћаја у земљи. Клуб је тада имао 6.000 чланова.
У том склопу пасторалне лепоте, Обудојевица је био највећи и најбољи суват, али и најлепши крајолик пустог златиборског пејсажа.
Удружила су се аутомобилска предузећа “Ракета” и чачански “Аутопревоз” и купили од Фапа двадесет аутобуса са по 40 седишта и тридесет камиона са приколицама од 28 тона носивости.
