“Голија” је била на голети, сама, а данас је потуно другачија. Година је 1962, био сам и ја ту као детенце, јер је мој отац Влајко водио курс, али нисам на фотки. Овај чико, што иде за скијашима, колико се сећам, био је послужитељ у Учитељској школи или неки мајстор и увек је ишао у Голију.
Удружила су се аутомобилска предузећа “Ракета” и чачански “Аутопревоз” и купили од Фапа двадесет аутобуса са по 40 седишта и тридесет камиона са приколицама од 28 тона носивости.
Ужичко Народно позориште се уселило у нову зграду на Тргу, где се и сада налази. Ужичани су били одушевљени салом, на чијим зидовима су биле јагњеће кожице.
У „Вестима“ је Константин Михајловић објавио да у нашем крају, нарочито у Ариљу, Ивањици, Косерићу, постоје изузетни услови за гајење малина, јагода, рибизли.
