Овако је Миладин Радовић записао своје сећање на пандуре и кажњавање за време Кнежевине Србије, које је гледао у Ужицу:
“Велике чакшире, па калчане од сукна постувраћене са црвеном поставом чошном, па гуњ, велики појас (умото се ко жена кад се пореди) џемадини, па мале пушке, нож бјелокорац од метра, арабија, фишекесе, мазалице, чакмаци и још неких андрмоља. Стоји га и звецка ко пса, кад смакне влачег са коца, па потрчи. Сав страшан. Ако је бркат, засуче бркове, те је и тако страшан. Ако је ћосав изгледа са тим андрмољама као ђаво, те и опет страшан.
(…) Било је и телесних казни, код окружног суда 50 батина, код начелства и капетана 25, код приминитељног – општинског суда десет. Имала је за то направа: једна широка даска приковита за неке пањеве или греде. Човек мора да легне по дасци, али има доље једна засуљача, као кључаница, па му испод колена засуља, тако, преко леђа, а тако оптужени опружи руке на даску, па и преко руку и по лактовима утегну га ко у међеле па изнесу батине, којиг је вала богу свакад било код сваке канцеларије у приправности и стоје у некоји влажној рупи да се не осуше. Те су батине истоветне – потанке као притке, што се припиње трешња, грабове или брезове. Шибање врше два пандура са две стране, па један зарежи, а други одрежи. Један таман дигне прут, а онај други шине. Два су пандура зато да то брже иде, да власт не дангуби око тих ситница.
Пандури су за то вежбали баш као војници са пушком док изуче, јер он мора да искрене руку иза себе па два пута омане прутом око себе да му они прут звижди кроз ваздух. Па је, бога ми, страшно и гледати и слушати. Сваки се скоро од батина упиша, па и нешто више уради. Један од власника стоји и јасно броји: један, два, три итд. Ако се прут одломи узме се други. Бије се самим врхом. Кривац је бијен у оним аљинама у којима се за време осуде затревио. Зато су људи сви носили чакшире од сукна са набраним великим туром. У самом туру по три аршина сукна, јер се онда могло бити б(и)јено за сваке јаде. Сваки каже: “Ђаво ни оре ни копа. Сваком се могло лећи на мацке.”
