У необјављеном рукопису, “Слике старог Ужица”, Александар Милојевић пише:
“Са краја вароши од Теразија, са звонаре старе основне школе, чује се једначито, танко и звонко лупање малог звона, али и тако из даљине да се чини, као да долазе иза оних далеких брда и брегова, али још даље, чак са онога “другог света”.
Галамећи и гестикулирајући, у омањим групицама, трче улицом од школе ка пијаци, дечаци и девојчице, са торбицама о рамену или са букваром и таблицама (под мишком) о којој висе о канапу и клате се легиштер и сунђерче.”
На фотографији се види на крову Прве ужичке основне школе звонара, у лепој дрвеној куполи. За изградњу школе златнике је наменио добротвор Илија Неранџић. Касније је дограђен спрат, када је звонара размонтирана и када су скинути стубови са улаза, који су били пореклом са некадашњег манастира “Рујно”. Сасвим десно се види један фењер на стубу, таква је била јавна расвета у Ужицу пре изградње електричне централе. О њој су се бринуле “Фењерџије”. Лево је бандера за телеграф, а испод и комора за пратећи телеграфски уређај.
