У време моје младости, седамдесетих и осамдесетих, подшишивао сам се и бријао у берберској радњи “Код Лајоша”, која се налазила више Шуљагине пекаре на “Мегдану”. Најчешће су шишали Драган Максимовић Креманац (на фотографији први с лева) и Малиша Машо Бабић (на фотографији трећи с лева). Обично ме Бријала Милена Мица (трећа). Лајош (четврти) био је задужен за старију ужичку господу. Свраћао сам у ту радњу само да прочитам новине и чујем најновије вести из Ужица. Касније је радњу преузео Драган Креманац и радила је у кућици преко пута кафане “Шумадија”, под именом “Код Креманца”.
Ту сам се бријао кад сам чуо за Ђинђићево убиство, а када сам изашао, у кафићу “Сателит” сам попио пиће са Мићом Шверцером, док возач с ТВ5 није дошао по мене. Те ноћи Мића је погинуо у саобрађајци. Био је то један од најбаксузнијих дана у мом животу.
