Ужичка променада љубави

Ужичани на клупи у Парчићу
Ужичани на клупи у Парчићу

Недељом би Ужичани обукли најбоље што имају, чисто и испеглано и отишли до Малог парка, где је свирала војна музика, а затим би ишли у дужу шетњу променадом, до Великог парка и натраг, где би уживали у свежини чисте, пуне риба Ђетиње и вожње чамцима у тој посебној рајској лепоти. Осим променаде до Великог парка и назад, ту су се често догађали концерти, кермеси, љубави од подножја до врха Великог парка и натраг, било је ту тако спонтаног дружења огромног броја генерација, ужичке шеге, оргиналних креација до уметничког чина. Велики парк је био и предворје ужичког храма културе и спорта, Соколане, храма живота.

Главна стаза Великог парка шездесетих година 20. века
Главна стаза Великог парка шездесетих година 20. века

Владисав Полић: “Госпође… Даме са Липе… С лева Олга, моја баба Милка Полић, Ангелина – Гина Вукашиновић, Ружа (мислим) и Цаца Лучић.“

Ужичке госпође на кафи на тераси кафане у Великом парку шездесетих година 20. века
Ужичке госпође на кафи на тераси кафане у Великом парку шездесетих година 20. века

“Даје се на знање!”

Добошар је био запослен у општини, био је писмен, имао је јак глас, знао је лепо да говори, а вести је, по правилу, завршавао некаквом досетком. Касније, ишао би од ћошка до ћошка, залупао у добош, сачекао да се народ сакупи, а онда извикивао чувено: „Даје се на знање!“

Прочитај више »

Октобар 1960.

Прослављена је дечија недеља, девојчице су продавале маркице, изведена је луткарска престава “Лоптица скочица”, а велика сала Дома армије је била мала да прими све мале гледаоце.

Прочитај више »