Овако је изгледала једна ужичка породица 1940. године, и то породица Милана Церовића. Најмлађа девојчица се зове Рада. И данас потомци ове породице живе у Ужицу. Бака Радина унука ми се јавила када је видела ову фотографију на ТВ 5 Ужице пре десетак година. Време је за незаборав.
На путевима рађених тих година у ужичком крају, засигурно најлепши објекат је био бетонски мост “Краља Александра”.
Ужичко Коло српских сестра од свог оснивања се бавило хуманитарним радом, више од 95 година.
Некада у Ади, на платоу “Дудињака” и околних ливада, код кафане уз Ђетињу, одржавао се вашар на који су долазили и путујући трговци, за које би данас рекли продавци џиџа биџа.
