Биле су две књижаре у некадашњем Ужицу – “Победа” и “Нолит”. Ужичане везују за њих и људе који су у њима радили лепа сећања. Нолит је била мања књижара у Блоку “Ц”, али је имала већи избор књига. И ту се могло купити нешто од школског прибора, али више је била посвећана љубитељима писане речи, Победа је била повелика књижара од 250 квадрата, посвећена првенствено школским потрабама, разним формуларима и папирној галантерији. Ту су могли да се купе разни тапети, па и “фото тапети” и много тога још. Књижара Победа је била једно од централних места ужичког корзоа, око које су се окупљали познати ужички младићи.
Простор где је била књижара Победа је продат у време када је раскућено ужичко трговачко предузеће “Градина”. Простор књижаре продат је за 175.000 евра, с тим што је нови газда добио рок да све то отплати за три године. Иако је цена за квадратни метар пословног простора у Ужицу тада била 2.000 до 3.000 евра. Данас је ту француска банка. Од тог времена накарадне приватизације свега и свачега, Ужице је имало све више банака и кладионица, а Трг је почео да се претвара у једну повелику кафанску башту.
Фотографије су снимљене после адаптације књижаре, када је остао један од два улаза. Убрзо је тај локал продат и отворена једна од бројних банка.
Дарко Митровић: „Има једна занимљива анегдота о књижари Победа. Један чувар из Градине ишао у вечерњу школу, полагао српски језик и питала га комисија зна ли неког познатог књижевника. А овај као из топа – Жарко Штрбац…Ккомисија се замислила како није чула за њега, па пита чувара који је то књижевник, а овај каже – како не знате, па то је наш шеф књижаре Победа, Жарко књижевник, тако га ми у Градини зовемо!!!“
