Године 1961, 3. јула, почела је дуго припремана и очекивана прослава 20-годишњице устанка народа Југославије. У оквиру прославе, отворено је ново срце урбаног Титовог Ужица, новоизграђени Трг. Наравно, пре него је прослава почела, сви, по старом добром обичају, који су били сумљиви на било који начин, неподобни за ондашњу власт, затворени су или склоњени из Ужица и околине. Да би лакше пратили како је текла та грандиозна “престава”, прво ћу пратити Титово кретање, јер је се све вртило око њега, а после шта су радили и остали људи из елите. После ове прославе у Ужицу више ништа није било исто. Старе ужичке породице су кренуле према Београду и иностранству, односећи патријахално, а приградско се мешало с урбаним на самом платоу новог “партизанског светилишта”.
(…) После кратког одмора у изграђеном од лиснатих грана хладу покрај пута, Тито се упутио према трибини испред које је маса од близу 180.000, стиснута између магистралног пута и Ђетиње. Када се Тито појавио, заталасала се шума застава и транспарената, уздигла се, проломили су се поклици и аплаузи.
Људи су стигли из свих крајева земље, а становници из околних већих места су дошли и дан раније. Пролазећи поред првог реда, Тито је се здравио са ратницима који су били окићени одликовањима, партизанским споменицама, орденима народног хероја и подсећали на музејске експонате. Тито се затим поздравио са шефовима дипломатских мисија и представницима страних делегација, који су се овом приликом нашли у Ужицу. На свечаној трибини били су скоро сви најзначајнији партиски руководиоци, док је Јован Веселинов поздрављао Броза, чуло се скандирање: “Ми смо Титови, Тито је наш“, “Херој Тито”.
(…) Затим је говорио Тито, који је хвалио Ужице и његове становнике и њихово учешће у НОБ-у. О спремности комунистичке партије која је имала смелости и храбрости да поведе народ у борбу. О послератној изградњи, о спољно политичкој ситуацији и мирољубивој коегзистенцији. Док је говорио, Тито је био прекидан скандирањем паролама, а маса је прихватила песму “Друже Тито ми ти се кунемо”. Све су то снимале камере РТБ и лансирале кроз директан пренос у целу Југославију и даље у свет. Знао је Тито како да прошири свој култ све даље и даље.
