Mural je na španskom zid, a kod nas naziv za umetnost na površini zida ili nekoj drugoj velikoj trajnoj podlozi. Nekada su takve slike imale veliku važnost u ukrašavanju. Bile su izlog bogatstva i pokroviteljstva. U drugoj polovini 20. veka, pojavili su se grafiti, od kojih neki retki mogu imati umetnički oblik urbane kulture, dok se većina mogu svrstati u vandalizam. I jedni i drugi su nastali od anonimnih, “dečaka iz mraka”. Murali nisu grafiti, njima se zna autor i nije dobra podela da je mural kvalitet, a grafit ruglo. Ima i na jednoj i na drugoj strani rugla.
Svojevremeno je odlučeno da Užice postane grad murala, koji bi radili na odgovarućim mestima priznati umetnici. Tada su nastali ovi na priloženim fotografijama, snimljeni na kraju devedesetih. A onda je došlo do haosa, naročito kada su u pitanju grafiti, jednostavno grad je tokom 21 veka ižvrljan, čak i na mestima koja to svojom prošlošću nisu zaslužila. I sa muralima nije bolje stanje, svako ko je mislio da ume da uveliča fotografiju, počeo je da oslikava murale koji nemaju nikakvu ili imaju minimalnu umetničku vrednost.
Mnogo je bolje planski popraviti neke murale i omalterisati, očistiti neke zidne površine, nego ih prepustiti amaterima. Valjalo bi organizovati Užičane kojima smetaju žvrljotine i ružno, da učestvuju u oragizovanim akcijama, naročito sada kada imaju da se kupe jeftini sprejovi za skidanje grafita.
