Bila je baš velika frka u Užicu dvedesetih naročito tokom izborne krađe. Da se podsetimo.
SPS je osnovan jula 1990. od Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda (SSRN). Njegov osnivač Slobodan Milošević doneo je prethodno – uz velike pritiske, nakon burnih događaja rušenja komunizma u istočnoj Evropi – Zakon o političkim organizacijama. U julu te godine Srbija je izašla i na referendum da odgovori na pitanje da li prvo treba doneti novi ustav, pa izaći na višestranačke izbore, za šta se zalagao Milošević, ili, obrnuto? Već tada je Milošević mogao biti siguran u pobedu na izborima – 98 odsto glasača bilo je prvo za promenu Ustava. Uprkos činjenici da mu sve ide naruku, predizborna kampanja je ipak počela pendrecima po leđima opozicionara ispred Televizije Beograd juna 1990. Pendreci su i u budućnosti potezani kao najvalidniji argument vlasti.
Godinama kasnije i mnogih neuspelih pokušaja poromene režima, zajedničkim mitingom “Za promene – Zajedno” DS, SPO i GSS 9. marta 1996 obeležavaju godišnjicu demonstracija i tako počinje osnivanje Koalicije Zajedno. Koaliciji se pridružio i DSS. Formirana je pred savezne izbore 3. novembra 1996, na kojima je koalicija SPS-JUL-ND osvojila 1.848.669 glasova ili 64 mandata u Skupštini, Koalicija Zajedno 969.296 glasova ili 22 mandata, a SRS 764.430 glasova ili 16 mandata.
Kandidati Koalicije Zajedno u drugom krugu, koji je održan 17. novembra 1996. godine, pobeđuju na izborima za Skupštinu grada Beograda, Kragujevca, Niša i Novog Sada, u većini beogradskih opština i preko 40 opština u Srbiji. Bio je to prvi veliki poraz Slobodana Miloševića u Srbiji. Ipak, nerazumevanje između lidera koalicije počelo je još za vreme protesta građana i studenata 1996–1997. Milošević je na kraju morao da prizna rezultate lokalnih izbora.
Februara 1997. Koalicija zajedno se raspala. I to je omogućilo Miloševiću da organizuje predsedničke i parlamentarne izbore “po starom”. Izbore je bojkotovalo 12 opozicionih partija među kojima su i tri parlamentarne: DS, DSS i GS.
Na septembarskim parlamentarnim izborima 1997. koalicija SPS-JUL-ND osvojila je 110 poslaničkih mandata, SRS 82, a SPO 45 mandata. Te godine je u decembarskim predsedničkim izborima (septembarski nisu uspeli) pobedio Milan Milutinović. SPS se još jednom zgodno umešao među opoziciju, tako što je posle raspada Koalicije zajedno, dao SPO-u da vlada Beogradom. SPO je uz pomoć socijalista i radikala smenio gradonačelnika (predsednika Skupštine grada) Zorana Đinđića. Miloševićeva opozicija, s kojom je celu deceniju ulazio u razne aranžmane, skoro da je uspela da se dogovori o zajedničkom nastupu na izborima 24. septembra 2000.
SPO, koji je osnovao DOS, nakon kleveta Zorana Đinđića u vezi atentata u Budvi na Vuka Draškovića, nije hteo sa DOS-om, koji je na kraju činilo 18 stranaka opozicije. Mada se to Vuku Draškoviću pripisuje kao najveća greška u karijeri, SPO i danas udobno egzistira na predizbornoj listi Aleksandra Vučića, primenjujući metod broj 9, po kojem je bila poznata i Mira Marković s JUL-om devedesetih godina: vladavina bez izbora.
Sa Vojislavom Koštunicom na čelu, DOS ipak ruši Miloševića 5. oktobra 2000, što je jedno naravoučenije za opoziciju autokratskom režimu: biti jedinstven i imun na probitačne predloge. Ali, to su već dva naravoučenija.
Izborni procesi devedesetih godina prošlog veka, koje je kreirao Slobodan Milošević, svojevrsna su literatura za svakog vlastodršca u Srbiji, koji je nameran da ostvari dugotrajnu, makar desetogodišnju autoritarnu vlast i – na ovaj ili onaj način – ode u istoriju. Prilike su se promenile, ali je metodologija ostala ista.
Za razliku od Beograda i republike, poput mnogih drugih gradova, na lokalnom nivou Koalicija zajedno je opstala sve do izbora 2000te, kada na vlast dolazi Demokratska opozicija Srbije.
Na fotografijama iz bogate kokolekcije “Užičanstveno” u kratkom vremenu užičke vlasti, bez učešća socijalista, s leva: Aleksandar Ćirović Ćizo pred. izvr.saveta, Đorđe Mijušković pomoćnik pred. opštine, Milan Nikitović Nikita, pred. opštine, i Miroslav Martić, pomoćnik pred.opštine.
