Године 1946, Добривоје Баја Видић, члан Народног одбора, иначе рођени Чачанин, предложио је да Ужице промени име. Предлог је усвојен и Ужице је постало Титово. Ужичани су обавештени плакатама и позвани на митинг на “Тргу ослобођења”, некадашњем “Житном пијацу”, коме су такође променили име. На фотографијама је оргинални плакат обавештења и чланови Народног одбора, заслужани за промену имена Ужица. Баја Видић у Наполеон пози са рукомуком у сакоу. Тито, који је тада био на Златибору, само је слегнуо раменима.
Видић, пошто је завио у црно породицу некадашњег ужичког трговца, носиоца Албанске споменице и председника ужичке општине, који је од немачке одмазде спасио стотину Ужичана, нагло је напредовао. Као секретар КПЈ за Ужички округ, 23. октобра 1944, навео је да Мирковића “треба ликвидирати”, што је учињено. Касније је Добривоје Видић био значајан функционер, а од 1978. до 1982. и председник Председништва Србије, касније дипломата. Умро је у Београду 1992. године.
На трећој фотографији је породица Андрије Мирковића. Иначе, Андрија је спасио и мог деду Витомира и оца Влајка, покупљених од немачког окупатора на улици. Били су одређени за стрељање за одмазду за убијеног немачког војника. Да није, не би сад ово читали.
