Учитељ Душан Јерковић, командант батаљона, у прву одбрамбену линију поставио је Раднички батаљон, испред њега једно одељење са бензинским флашама, а изјутра 29. новембра један камион довукао је на Кадињачу топ 75 М-12, без нишанских справа. Дан је био хладан и магловит. Није било времена да се борци укопају, земља је била смрзла. Око 10 часова се појавила немачка моторизована колона и отворила ватру по падинама Кадињаче. Две колоне су сасвим опколиле Раднички батаљон, чији су борци брзо гинули, а око 14.30 битка је престала. Немачки извештај је био кратак: да се “69. пешадијски пук 342. пешадијске дивизије сукобио око 13 часова са јаким непријатељем, који је, уз подршку артиљерије, нападнут и одбачен уз велике губитке – преко 240 мртвих, а заплењен је један митраљез, 2 пушкомитраљеза и један топ са муницијом”. Утврђена су имена 108 погинулих из Радничког батаљона и јединица које су им биле придодате. После ове битке Немци су ушли у Ужице и ту остали све до краја рата.
