Ужице је у свом центру, ту је сада Трг партизана, имало “Житну пијацу”. Пространа, са три стране кућа до куће, а према главној улици отворена, изузев једне грађевине, кантарџинице, и чесме са богатим млазем чисте и питке воде. Није тај простор са три стране затворен. Од главне улице сече га улицица, која ће проћи све до касарне изнад Житне пијаце, а опет бочно, један узани сокак долази до улице, која иде од главне узбрдо, према Ракића дућану и Клисури.
Многи са носталгијом помињу Житну пијацу, мада руку на срце и није била неко чудо од лепоте. Лепо је изгледала Прљевића кућа, ваљда смо је тако звали, отишла је некако увис као каква кућа. Лепо су деловале још неке куће на спратм са балконом украшеним арабескама кованог гвожђа. Али пијаца је била излог града, слично као и данашњи Трг, ко је имао шта да прикаже, приказао би ту на том Тргу пијацу. Тако и ловци на новој фотографији бојанки, после хајке на вука, изнајмили такси, дошли на пијацу и изложили вука, баш ту испред зграде општине и кантарџинице, да их сви виде. Како приказују ове две нове фотографије у колекцији Ужичанствено, Доманове бојанке.
