Фотографије говоре више од речи. Пред хотелом бина, Илија Ташо са својим озвучењем, Свеле води програм, обавезни трубачи. Ту су и преставници власти Дрндар у карираном сакоу као и данас “већник”, тада за спорт. Поред њега ту су и Радиша Марјановић, Бране Петронијевић и Мирослав Ненадић Чокара. Војници и полицаајци трче низ Главну улицу “Маршала Тита”… Заборављено, али не више.
Педесетих година је Ужице био град занатлија, имало је све занате потребних и граду и селу. Био је то независан град, који је могао у случају неке изолованости да самостално преживи.
Добрица је постао јунак југословенске штампе и чаршијских прича друге половине деведесетих година 20. века.
Зоран Вујовић је у Ужицу био високи функционер КПЈ, а касније и СПС-а. Председник Скупштине општине Ужице, затим посланик у Скупштини Србије, члан Савезне владе СРЈ као министар за саобраћај и везе и министар без ресора.
