Здравко Вучићевић се родио у Коштици и сећао се свога деде Михаила, кога су Ужичани звали Гуливрн. Никада се није сазнало шта тај надимак значи. Гулврн је имао две пекаре једну где је продавница Гудурића у Курлагиној улици и где је војни солитер, а другу преко пута до кафане “Задњи динар”, јер су у њој одседале киријџије које су остављале задњи динар у ноћном бдењу пред полазак “на далеке путе”.
Велики број савременика се сложио у својим сећањима да је Гуливрнов син Живко купио први аутобус у Ужицу и превозио путнике. Кажу да је његов аутобус после Другог светског рата завршио у Крушевцу, у неком превозном предузећу, где је настала ова фотографија. Да ли је то истина или не, у једно сам сигуран – да је први ужички бус био сличан овом на фотографији, снимљеном у близини познатог крушевачког споменика.
