Почетком марта 1931. године потврђена су правила ужичког Дома Црвеног Крста, која се односе на пријем и отпуст питомаца, васпитање и оспособљавање за самосталан живот. На контролу и примање и отпуштање особља. По усвојеним правилима, установа је имала задатак да прикупља и бира и изводи на пут најпре ратну, али и осталу сирочад. У Дом примају сирочад од 6 до 10 година. Домом управља ужички Обласни одбор Црвеног Крста преко управника, који је спроводио налоге и идеје ужичког Одбора. У дом су прво примана сва деца, али то се није показало добро, па су од марта 1934. године примали само мушку децу.
У то време радници железничке Ложионице и Колнице основали су хуманитарно друштво “Гаравац”, које је посебно водило бригу о сирочади. Сваке године на покладну недељу чланови овога друштва су у вароши организовали “машкаре”, на којима су скупљани прилози са сирочад. За “Врбицу” су из “Гаравца” поклањали “домцима” нову одећу и обућу. Чланови ужичког обласног одбора могли су бити поносни на свој добротворни рад, у коме су многи пронашли наду и спас. Године 1926. прота Стеван Бојовић је постао члан Главног одбора Црвеног Крста, за свој непрекидан хуманитарни рад је и раније добио сва могућа одличја српскога Друштва. Септембра 1929. добија и највише одличје белгијског Црвеног Крста – медаљу 1. класе. Уз њих је за свој хуманитарни рад из Ужица добило одличја још 20 Ужичана.
Друштво Црвеног крста у Ужицу је у успону, што потврђује и чињеница да постаје и центар Обласног одбора, од 14 колико их је било у Краљевини Југославији. Било је то велико признање за ширење хуманитарних идеја и њихово претварање у дела, што је веома видљиво када је подигнут Дом ратне сирочади. Била је то и потврада способности да буде центар једне веће области, која је уведеена по новим правилима друштва. Одлуком главне Скупштине од 1921. године, делокруг рада српског друштва Црвеног Крста проширен је на целу територију, под назнаком Друштво Црвеног крста
Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније је Црвени Крст мењао име, у зависности од имена државе у којој је постојао). У повећаној и проширеној држави повећане су и дужности Црвеног Крста, што је захтевало израду нових правила друштва.
