Ерско боемско Ужице – Забрана ерског телефонирања из вика у Рибници

Дошао пре рата министар Маринковић са пратњом на Златибор у Рибницу, да се одмора. Наредио да буде мир и тишина док је он ту присутан, да не буде разговора са брда на брдо „из вика“.

Рибница у време Симе Терзића и Милана Милекића
Рибница у време Симе Терзића и Милана Милекића

Били ту другари, ужичке ерске шаљивџије архивар Милан Милекић и адвокат Сима Терзић неколико дана у лову, боравили у овој оази мира и тишине на конаку Акционарског друштва „Златибор“. Оба пркосни, реше да наредбу изиграју, Милекић измакне у брдо и почне да дозива Симу:

– Ај, Симо Терзићу, ај Симо!!!

– Шта је море шта… одговара му овај испред министрове виле.

– Јеси ли чуо да је министар забранио да се виче по нашем Златибору!

Кад министар то чу, одмах повуче наредбу. А Симо и Милекић се слатко насмејаше и кренуше за керовима у лов на зечеве…

С десна Сима држи зеца, до њега Драган Петковић власник Хотела "Златибор", дете Симин син Раде, с десна први Првослав Гмазовић
С десна Сима држи зеца, до њега Драган Петковић власник Хотела “Златибор”, дете Симин син Раде, с десна први Првослав Гмазовић

Градска кавана

Титово Ужице постаје туристички град и без проспекта. Туристи, наши и страни, долазе због Трга. Шездесет и два аутобуса пролазе дневно кроз град, 1500 путника, сви попију најмање кафу, ту у Градској кавани.

Прочитај више »

О недељној шетњи око Парчића и кафи у Ресторану “Бодић”

Нигде у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током двадесетих година 20. века није било више државних радова као у Ужичком крају. Господски центар Ужица око Парчића добио је свој познати изглед, када је Богосав Бодић 1933. године завршио Хотел “Палас”.

Прочитај више »