Причаћу вам о два златиборска чеда, о два Стаматовића. Најзаслужнији су за развој Златибора, Вељку и његовом сестрићу Милану. О породичном пореклу Стаматовића зна се мало, они из Деспотовца потичу од родоначелника Стамата, имали су старо презиме Милетић и славе Митровдан. Стаматовића има у Црној Гори у Пиперима, у месту Рогами, и познају мушко име Стамат, који је и родоначелник овог братства. Међутим, њихова слава је Св. Арханђео Михајло. И други Стаматовићи у малом племену Загарачу у Катунској нахији, који припадају тзв. Милошевићима, односно групи породица Радмановић – Ђурић -Стаматовић. Стаматовићи у Љешкопољу и Зети су из пиперског истоименог братства и славе Аранђеловдан. Слично је и са Милетићима у Горњим Пјешивцима, који су пореклом из Залаза у Његушима, а одавде су се исељавали у Србију (не зна се куда тачно) и у Никшићку жупу. Милетићи у Великом Орашју славе Св. Арханђела, а истих има и на Златибору и у ужичкој Црној Гори, са славама Св. Никола и Св. Јован, а у јасеничким селима Мраморцу, Рајковцу и Тополи су од Сјенице и славе Ђурђевдан. Нас у овој причи интресују Стаматовићи, који славе св. Николу и св Јована из Сирогојна, а наравно они нису у сродству. Православље је гарант да не буде бракова између блиских рођака.
Сирогојно је село у општини Чајетина. Налази у источном делу Златибора. Развило се око цркве Светих Петра и Павла, саграђене 1821-ве године, а затим и око школе, задруге, сеоске кафане и пекаре. Подручју Сирогојна припадају и села Дренова, Жељине, Трнава и Чичкова. После рата Сирогојно је навише било познато по Саву Јовановићу Сирогојну, партизану дечаку, народном хероју и протама Смиљанићима. Данас је најпознатије по Музеју “Старо село” које је посебна туристичка атракција. Представља у малом живот и изглед дрвених кућа и пратећих објеката, свега етнолошког сакупљеног са свих страна планине, то је баштина Златибора коју сви могу да виде. Чувене су и сирогојнске плетиље, чији вунени џемпери се продају у Европи. Током сезоне, овде се организују ликовни, књижевни, музички и други сусрети, изложбе, предавања и летње школе.
Догодило се пред крај педестих година прошлога века, да се заљубе двоје младих истог презимена, обоје Стаматовићи из Сирогојна, из кућа с различитом крсном славом. Раде и девојка ретког имена Ђева (породици су је звали Мика). Тада су ишли су у средње школе, венчали су се када су их завршили. Раде је дошао “на мираз” у кућу Стаматовића, Ђева није имала рођене браће. Уместо Јовандана почео да слави св. Николу, куће и Радових и Ђевиних родитеља су близу, у Сирогојну. Њихов син Милан, “златиборско чедо”, рођен је у Чајетини 1960. године. Од детињства му је био узор рођак његове мајке, Вељко Стаматовић, ујак, који је рођен у Сирогојну 1927. године. Вељко је био учитељ у Рожанству, и он “златиборско чедо”, човек коме су се сви дивили. Иако је касније био директор про-гимназије, правио је својеручно цигле за нову школу. У време када на Златибору скоро ништа није било изграђено, био је изабран за председника општине. Са Властимиром Павловићем, руководиоцем Пољопривредно индустриског комбината “Златибор”, који ће га касније заменити на месту председника општине Чајетина, успео је да добије кредит за изградњу кланице у Чајетини. На сличан начин, његовим залагањем су изграђени индустриски погони Металопластика, Младост… Вељко је знао да је туризам будућност Златибора и заложио се за изградњу првих послератних вила и одмаралишта. Мали Милан је посматрао шта ради ујак и чврсто је решио да крене његовим путем.
У то време се није могло напредовати и радити за свој завичај ако се човек не укључи политички, слично као и у данашње време. Тако је Вељко био секретар ОК СК у Чајетини, секретар Међуопштинске конференције у СК у Ужицу, посланик у Већу република Савезне скупштине. Користио је свој велики политички утицај да помогне развоју свог завичаја, посебно изградњи лечилишта на Златибору, био је редак од локалних функционара који су разумели значај оснивања такве установе. Вратио се на Златибор и као директор ПИК-а Златибор довршио је многе започете послове. Утврдио је програм развоја и градио погон за прераду дрвета Бор, Индустрију мотора Раковица, Фабрику хемиских оловака Биарт. Гради силосе, мотел Зеленкаду, ресторане, продавнице… За Вељка Стаматовића се може рећи да је био човек невероватне енергије, који није признавао пораз. Болест не бира, савладала га је 1987. Због његових изузетних заслуга у парку у Чајетини постављена је његова биста и дато име једној улици. Одужили се Златиборци.
За то време, млади Милан Стаматовић се школовао, завршио за технолога и убрзо ушао у политички живот. Од 1996. до 2000. године био је опозициони одборник ДЕПОС-а у СО Чајетина. Од 2001. до 2004. године председник Извршног одбора СО Чајетина, а од 2004. године до данас, председник је Општине Чајетина. Од 2000. до 2007. године члан ОО ДСС Чајетина, а од 2007. године председник је ОО ДСС Чајетина. 2008. године изабран је за члана ГО ДСС, а 2010. године за члана Председништва ДСС. Иако опкружен сталним “пљувањем” од стране политичких противника Стаматовић је успео да настави путем ујака и доведе туристички Златибор у неслућене висине. Изгледа да је Златиборцима прирастао за срце по ономе “што је више клевета и лажи он је нама милији и дражи”…
Откако је Милан Стаматовић предсеник Општине Чајетина, планира се 10 година унапред. Доста тога је урађено, чак и више него је планирано, захваљујући добром буџетском планирању, развојним плановима. Највише средстава је улагано у изградњу инфраструктуре, поправци туристичке атмосфере подизањем нивоа услуга. Током зимске и летње сезоне, новогодишњих и првомајских празника, на златиборској планини буде и до 50 хиљада људи. Милан је инсистирао на контроли градње, да зграде које се граде буду у складу са плановима, али често није било разумевања надлежних министарстава за ове проблеме. Његова екипа изабраних људи у локалној самоуправи довијала се на разне начине да одговори потребама пре свега становника Златибора и туриста. Упоредо су радили разне капиталне пројекте. Један од тих пројеката, највећи, представља изградњу панорамске гондоле. Успели су да реше финансијске проблеме које су имали, да уплате средстава за изградњу и набавку опреме. Ово је највреднији пројекат у досадашњој туристичкој историји Златибора и врхунац у досадашњој каријери актуелног председика Општине Чајтина. Самом најавом изградње гондоле порастао је број инвеститора, скочила је вредност некретнина, што је дало велики допринос решавању проблема које је имала локална самоуправа на челу са Миланом Стаматовићем. Сама вредност овога пројеката је 14 милиона евра. Успех је то, јер га реализује локална самоуправа у којој живи 14 хиљада становника. Камен темељац ће бити положен 19. августа 2015. када ће започети градња. Каква ће бити златиборска гондола? Биће са 80 затворених кабина, “Обудојевица” це бити полазна станица, непосредно поред Златиборске пијаце. Трасом дужине 9 километара гондола ће превозити туристе изнад спортских терена Хотела “Палисада” у насељу “Триангал”, потом преко језера Рибница, све до самог врха Торника. Путовање на овој релацији трајаће петнаестак минута, током којих се савладава висинска разлика од полазних 960 метара надморске висине до крајње коте 1.490, само 6 метара испод највисе тацке Златибора. Кабине ће држати такозвана двострука жица, коју це носити четрдесет стубова распоредјених дуж трасе. Све кабине имаће посебне боксове за транспорт ски-опреме. Биће то прва гондола са затвореним кабинама у Србији и једна од најдужих зичара без међустаница у Европи. Капацитета 1500 туриста на сат, гондола ће зими превозити скијаше, а у осталом периоду служиће за панорамско разгледања планине.
У општини Чајетина и Туристичкој организацији Златибора су посебно мотивисани у последње време. Планина је стекла статус најпосећенијег туристичког одредишта у Србији, а вишемилионска улагања у скијалишта, хотеле, спортске садржаје, излетишта и ресторане дају резултате. Током времена у коме је Милан Стаматовић водио Општину Чајетина, за госте су отворена врата уређених хотела “Мона”, “Палисад”, “Олимп”, “Мир”, “Президент”, “Новаков двор”, “Дунав”, “Сателит”, као и одмаралишта “Ратко Митровић”. Ту су апартманске виле и коначишта, а све више туриста тражи смештај у приватним апартманима и сеоским домаћинствима. На располагању гостију Златибора су излети до Дрвенграда и Мокре горе, Таре, кањона Увца, Милешеве, Сирогојна или Стопића пећине. Развијан је здравствени туризам, Златибор је наставио да буде најбоље одредиште за враћање и чување здравља, нарочито уз програме чувене “Чиготе” и пешачке и бициклистичке стазе.
У Општини Чајтина пет година су радили на пројекту панорамске гондоле. Планирано је да се са изградњом најдуже панорамске гондоле у Европи, дужине девет километара, од полазне станице на Обудојевици до на Торник у једном делу трасе шири и урбани део Златибора. У околини полазне станице на Обудојевици, плацеви мало већи од 50 ари већ достижу цену од милион евра. Један такав плац већ је продат, а до Нове године Златиборци ће огласити продају још три сличне парцеле. Све анализе показују да ће гондола Златибору донети 50 % више гостију него што их има сада. А, гондола је само један сегмент већег и још амбициознијег плана названог “златни град”. Милан као да га већ види: – “Створићемо ‘Златни град’ на међустаници гондоле код Рибничког језера, који ће бити намењен здравственом и спортско-рекреативном туризму. Неће бити индивидуалне градње, већ смо се определили да на том подручју градимо само хотеле високе категорије, са спортским теренима и још једном спортском халом. Центар Златног града биће Рибничко језеро, из кога се Златибор данас снабдева водом. Изградњом водовода Сушица и Доброселичка река, Златиборци ће добити нови систем водоснабдевања, а Рибничко језеро ће постати центар спортског туризма. Желимо да цео подухват буде завршен за 10 година, и тада ћемо имати милион посетилаца годишње и 10 милиона ноћења.”
Планирања за панорамску гондолу нису угрозила планирани развој месних заједница Општине Чајетина. Настављено је са изградњом инфраструктуре у селима око две урбане средине Чајтине и туристичког градића “Златибора” и даље на подручју једне од најлепших српских планинских висоравни. Да екипа Милана Стаматовића планира унапред, у стилу “ништа нас не сме изненадити”, потврђује и припремљено Сушишко врело, које је дато на коришћење ужичком водоводу, када се Ужицу догодила трагична ситуација са цветањем алги Врутачког језера…
У Милановом политичком животу у последње време су се догодиле значајне промене. После повлачења Војислава Коштунице са места председника ДСС, после избора на коме није освојена парламентарна већина, Милан решава да промени смер свог политичког деловања. Током свог дугогодишњег рада за напредак Златибора и своје општине, Стаматовић је стекао напредна политичка искуства која могу да се примене у сличним локалним срединама али и у Србији. Са Ненадом Поповићем на Златибору, 21. септембра 2014. године, даје Иницијативу за оснивање Српске народне партије (СНП). Касније, када је заживела нова странка и основани одбори у целој Србији, кренуо је да ради да се Златибор отвори према Русији. Отворена је канцеларија за сарадњу са Руском Федерацијом. Њен посао је првенствено административни, да припрема сертификате, који су услов за извоз на руско тржиште првенствено златиборских традиционалних сухомеснатих производа, млечних производа, воћа и поврћа. Постоји могућност сарадње у текстилној индустрији итд. Канцеларија стално прикупља податке, успоставља контакт са домаћим произвођачима и великим компанијама на руском тржишту. Затим делује на повезивању туристичких организација у Србији са руским, како би се обезбедио долазак њихових туриста на ово подручје и не само ту, већ у читав регион, јер је Канцеларија осмишљена као регионална. Бави се и организацијом за долазак руских инвеститора. Милан је сигуран да ће се до краја године видети да је отварање ове Канцеларије пун погодак, као и да ће од ње имати користи и друге локалне самоуправе, па очекује да ће се направити мрежа оваквих канцеларија, која ће умногоме помоћи Србији да изађе из кризе. Сем добрих односа са Русима представљени су и два пројекта кинеским инвеститорима за конкретно улагање на Златибору. Кинески пословни људи су поводом тога два пута посетили Златибор, а пројекти су им се свидели. Милан очекује да ће кинеско улагање у ова два пројекта довести и бројне друге инвеститоре из далеке Кине.
Као што је био Вељко Стаматовић човек који је уздигао Златибор у двадестом веку, Милан Стаматовић је проверен човек за његово уздизање у технолошком 21. веку.
